Red diplomatskih upozorenja i pretnji sa Zapada, pa red tobože zabrinutosti sa Istoka, a sve zbog principijelnog i doslednog stava Srbije prema aktuelnom sukobu u Ukrajini. Između čekića i nakovnja, tako bi se slikovito mogla opisati spoljno-politička pozicija Srbije nakon oružane eskalacije konflikta na istoku Evrope.
Kao i mnogo puta u istoriji, nalazimo se u procepu, nekada između dva vojno-politička bloka, a danas između dva potpuno različita geopolitička koncepta i naših nacionalnih interesa.
Ovakav rat u Ukrajini niko od analitičara nije predvideo, nemoguće je predvideti njegov dalji tok i kraj, a sve je izvesnije da nova vrsta hladnog rata između kolektivnog Zapada i Rusije sve više postaje “vrući rat”. Svet je nažalost na dobrom putu da se vrati u mračno doba koje podseća na Srednji vek.
Evropska Unija i zemlje NATO pakta su Rusiji, pre svega pod snažnim pritiskom “starijeg brata” iz Vašingtona, zavele niz oštrih sankcija. Neke od njih potpuno su nerazumne i pokušavaju da ponište rusku kulturu, dok druge čini se više ekonomski pogađaju one koji su ih uveli nego samu Rusiju.
Ključni problem sa sankcijama je da one ne pogađaju režim, pa tako ni ne uspevaju da doprinesu rešenju problema. Kao što sankcije nisu primorale Severnu Koreju da se odrekne nuklearnog naoružanja, niti su dovele do pada režima npr. u Siriji, tako neće doprineti ni okončanju rata u Ukrajini. Upravo suprotno, samo će još više produbiti postojeći konflikt.
Ukopani u suprotstavljenim pozicijama, bez namere da slušaju jedni druge i angažuju diplomatiju, i Zapad i Rusija nagoveštavaju dugotrajnost konflikta. Upravo u vezi sa tim postavlja se pitanje – kakvu poziciju treba da zauzme Srbija i šta je najbolje za naše nacionalne i državne interese?
Nažalost, za većinu političkih stranaka u našoj zemlji, ova tema predstavlja pogodan teren za političarenje, sakupljanje jeftinih poena podilaženjem građanima i promociju sopstvenog “patriotizma”. Uostalom, to su pokazali i rezultati nedavno održanih parlamentarnih izbora.
Činjenica je da je situacija izuzetno ozbiljna i da je jedino stvarno patriotski – govoriti narodu istinu, racionalno razmišljati i delovati, i težiti postizanju što šireg društvenog konsenzusa oko ove teme.
Koliko je pogubno to što neke političke stranke danas uveravaju građane da je za nas najbolje da bespogovorno sledimo politiku Zapada, isto tako potpuno je pogrešno i to što neke druge, opet apsolutno nekritički, smatraju da treba slepo da pratimo kako kažu bezgrešnu politiku Rusije.
Istorija nas uči upravo suprotno.
Zemlje današnjeg političkog Zapada, nebrojeno puta u prošlosti su komadale teritoriju naše države, ubijale i proterivale srpski narod, bombardovale nas, genocidirale, nanele nam mnogo zla i nepravde, i to svaki Srbin zna i oseća, te je otuda razumljiv stav većine građana prema njihovoj politici danas.
Ipak, sa druge strane, ako ostavimo emocije po strani, činjenica je da sa Rusima nikada nismo ratovali, nisu nas ubijali, ali isto tako da ni politika Rusije nije uvek bila u skladu sa srpskim interesima.
To se najbolje vidi iz sledećih primera od kojih je svaki iz različite epohe (carske, Jeljcinove i Putinove).
Sanstefanski mir iz 1878. godine potpisan je direktno na štetu Srbije, zatim, Rusija je dva meseca pre SAD, 1992. godine priznala nezavisnost Hrvatske u veštačkim avnojevskim granicama, a 2006. godine iz Moskve pružena je puna politička i finansijska podrška razdvajanju Srbije i Crne Gore.
Dakle, sve ovo potvrđuje tezu da u politici ne postoje večna prijateljstva, i da su večni samo interesi.
Naš interes nije ni američki, ni nemački, ni ruski, nego samo SRPSKI. I upravo takva politika nam treba danas – prosrpska. Ili, što bi narod rekao: “U se i u svoje kljuse”.
Principijelan i dosledan stav koji je naša država zauzela odmah nakon početka rata u Ukrajini i na čijim pozicijama, uprkos strahovitim pritiscima sa svih strana stoji i danas, savršeno je razrađen u Zaključku Saveta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije od 25.02.2022. godine.
Njegova suština je u tome da je Srbija privržena vrednostima mira, poštovanju međunarodnog prava i načela nepovredivosti teritorijalnog integriteta suverenih država, i da kao zemlja koja je u bliskoj prošlosti iskusila posledice sankcija Zapada, i čiji sunarodnici u Republici Srpskoj i danas trpe sankcije, se protivi uvođenju sankcija bilo kojoj državi.
Dakle osuđujemo rat, poštujemo međunarodno priznate granice svih država (i onih koji naše nepoštuju!), i nikome ne uvodimo restriktivne mere.
U Srbiji danas nema etničke mržnje, nema zabrane književnika i umetnika bilo koje vere i nacije, nema otimanja privatne svojine stranaca, nema ostrašćene i jednostrane propagande, nema vojne i finansijske podrške ratu.
Ima slobode, principa i razuma.
Ovo ludilo će se završiti, a naša zemlja će ostati upamćena kao poslednje mesto u Evropi u kojem su se branile vrednosti slobode.
Srbija je odabrala svoj put, a to je put mira i stabilnosti. Srpsko državno rukovodstvo pokazalo je doslednost, pragmatičnost i umešnost da uspešno vodi ovaj naš brod kroz burne oluje, te zato samo takva politika zaslužuje punu podršku.
Autor: Nemanja Zavišić
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Nemanje Zavišića možete pročitati ovde:
Nemanja Zavišić: NATO agresija – zločin koji je sahranio međunarodno pravo
Preuzmite android aplikaciju.
