Немачка економија већ годинама бележи пад. За ову 2025. очекује се само мали плус. Истовремено, цвета рад „на црно” и друге економске активности “у сенци”, које нису пријављене.
У 2024. удео сиве економије износио је 482 милијарде евра. То је највиши ниво у последњих десет година и премашује чак и савезни немачки буџет. За 2025. економиста Фридрих Шнајдер предвиђа даљи раст – на 511 милијарди евра. То би било ново повећање од 6,1 одсто.
Шнајдер ради на Универзитету у Линцу и већ више од 40 година бави тим феноменом. Уместо израза “рад на црно”, он радије користи термин “сива економија”.
“То су легалне економске активности, попут поправке аутомобила или чишћења, али се обављају мимо државе, без плаћања пореза и социјалних доприноса”, објашњава Шнајдер за „Дојче веле“.
Законске одредбе попут минималне плате или максималног радног времена притом се заобилазе.
У поређењу с бруто домаћим производом (БДП), Немачка са уделом сиве економије између једанаест и дванаест одсто заузима средину лествице међу индустријским земљама. Румунија, на пример, бележи удео од 30, а Грчка 22 одсто.
За израчунавање обима сиве економије, Шнајдер пореди количину новца у оптицају с регистрованим економским активностима.
Шта су главни разлози пораста рада на црно и сиве економије? Ту долази до изражаја осећај грађана да плаћају превисоке порезе и доприносе, истиче Шнајдер.
“У Немачкој возови лоше функционишу, многи мостови на ауто-путевима су оштећени и морају да се санирају, што изазива дуге гужве и чекања. Ако грађани осећају да за новац који плаћају не добијају адекватну услугу од државе, онда опада њихов порески морал, односно спремност да плаћају порез.”
Шнајдер се зато не чуди што многи људи раде на црно. За њега је рад на црно “пореска побуна малог човека”. Не ради се, каже, о великој утаји пореза. “Код наставника су то приватни часови, код керамичара је то кад на црно уради неко купатило.”
Преузмите андроид апликацију.
