Realni rast bruto proizvoda od 2,5 odsto, koliko je prema proceni Republičkog zavoda za statistiku ostvareno u Srbiji ove godine, u skladu je sa projekcijom Narodne banke Srbije (NBS), objavila je centralna banka i navela da je rast aktivnosti ostvaren u svim proizvodnim i uslužnim sektorima.
Fizički obim industrijske proizvodnje povećan je za 2,4 odsto zahvaljujući snažnom oporavku sektora energetike, koji je povećao proizvodnju za 12,5 odsto a rast proizvodnje od po 0,5 odsto zabeležen je i u rudarstvu i u prerađivačkoj industriji, koja je pokazala otpornost u uslovima usporavanja eksterne tražnje.
Kada je reč o ostalim proizvodnim sektorima privrede, poljoprivredna proizvodnja je povećana za 9,0 odsto, a slična dinamika rasta zabeležena je i u građevinarstvu, gde je realni rast vrednosti izvedenih radova iznosio 8,9 odsto zahvaljujući pre svega intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata.
Ovaj rast je uticao i na to da ukupne fiksne investicije realno porastu za 3,5 odsto, čemu je doprineo i visok priliv stranih direktnih investicija, koji bi i u 2023. trebalo da se kreće oko rekordnog nivoa iz 2022. godine.
U okviru uslužnih sektora zabeležen je rast aktivnosti, na šta ukazuju realni rast prometa u ugostiteljstvu od 8,8 odsto, fizičkog obima saobraćaja od 21,3 odsto i broja noćenja turista od 1,9 odsto, koji su nadmašili realno smanjenje prometa u trgovini na malo od 1,8 odsto.
Povoljna kretanja su nastavljena i na tržištu rada, gde je zabeležen dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i rast zarada.
Prosečna zarada je na nivou godine nominalno povećana za 15,0 odsto, dok je njen realni rast bio oko nivoa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda i iznosio je 2,6 osto, što potvrđuje da je očuvana kupovna moć stanovništva.
Tokom 2023. godine stopa nezaposlenosti u proseku se kretala oko nivoa iz prethodne godine, a u trećem tromesečju, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi, iznosila je 9,0 odsto, dok je u istom periodu stopa zaposlenosti iznosila 50,7 odsto.
Prosečna godišnja inflacija u 2023. iznosila je 12,1 odsto, pri čemu je međugodišnja inflacija u decembru iznosila 7,6 odsto, što je dvostruko niže nego na kraju 2022. godine.
Međugodišnja inflacija se od drugog tromesečja nalazi na opadajućoj putanji, što je, ocenjuju iz Narodne banke bilo u skladu sa projekcijom NBS i navode da su smanjenju inflacije doprinele mere monetarne politike, popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, smanjena uvozna inflacija i dobra poljoprivredna sezona.
Što se tiče bazne inflacije, ona je tokom cele godine bila znatno niža od ukupne inflacije, zahvaljujući, između ostalog, i dugogodišnjoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa.
U okviru spoljnotrgovinskih kretanja, robni izvoz izražen u evrima trebalo bi da realno poraste za 4,0 odsto, uz očuvanu sektorsku i geografsku rasprostranjenost, u čijoj se osnovi nalazi priliv stranih direktnih investicija, što predstavlja dobar rezultat s obzirom na usporavanje privrednog rasta u zoni evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner.
S druge strane, ističu iz NBS, uvoz robe izražen u evrima trebalo bi da bude niži za 6,0 odsto, najviše zbog smanjenog uvoza energenata, i to pre svega smanjenja uvoznih cena sa rekordnih nivoa zabeleženih tokom prošle godine.
Srbija u 2023. sačuvala ekonomsku stabilnost, pobedila u kandidaturi za Expo 2027
Preuzmite android aplikaciju.
