Narodna banka Srbije (NBS) navodi da se februarska projekcija inflacije nije značajnije menjala u odnosu na novembar 2022. godine i, štaviše, projekcija inflacije za tekuću godinu po prvi put nakon dve godine „biće niža, neznatno ali ipak niža“.
Narodna banka Srbije, demanutujući pisanje pojedinih medija u kojima se navodi da NBS predviđa kako inflacija nije dostigla vrhunac, očekuje da međugodišnja inflacija u Srbiji počne da opada od drugog kvartala, a da od druge polovine godine sa očekivanim smanjenjem inflacije u zoni evra i dolaskom nove poljoprivredne sezone počne da opada brže.
Kako se navodi, prema osnovnom scenariju, uzimajući u obzir sve međunarodne i domaće faktore, inflacija bi krajem godine trebalo da se nađe na nivou od 7 do 8 odsto, dok bi u granice cilja od 3 plus-minus 1,5 odsto trebalo da se vrati sredinom 2024. godine.
„Kada je reč o dominantnim međunarodnim rizicima projekcije, procenjujemo da su i dalje visoki, ali ipak nešto manji nego što su bili pre tri ili četiri meseca i smatramo da je verovatnoća odstupanja ostvarene od projektovane inflacije u oba smera podjednaka“, navodi se u saopštenju.
U vezi sa makroekonomskim projekcijama koje se objavljuju, NBS još jednom ističe da se svaka procena i projekcija nužno zasniva na određenim pretpostavkama koje mogu i ne moraju da se ostvare i mogu da odstupe u oba smera, pa ishod po pitanju bilo kojeg makroekonomskog pokazatelja može da bude i povoljniji i nepovoljniji od pretpostavke.
„Zbog toga se veliki delovi izveštaja Narodne banke Srbije i svake druge centralne banke posvećuju analizi rizika, pa postoji pojam analize rizika i pojam scenarija, a zbog toga se različiti scenariji izrađuju i objavljuju, kako bi se stručnoj i široj javnosti ukazalo na različite moguće ishode pod različitim pretpostavkama koje su u vezi sa kretanjima u međunarodnom okruženju na koje mala zemlja poput Srbije ne može da utiče“, ističe NBS.
Napominje se kako Srbija ne može da utiče da ekonomski rast zone evra, na inflaciju u tim zemljama ili na svetske cene energenata i primarnih proizvoda.
„Ono što može i mora, to je da na bazi ocena i projekcija međunarodnih institucija ili na bazi nekih drugih izvora, za potrebe svojih projekcija izabere razumne i dovoljno konzervativne pretpostavke“, stoji u saopštenju.
Dodaje se da nijedna centralna banka na svetu „ne tvrdi da ima sposobnost da u potpunosti predvidi buduća kretanja, već radi isto ono što radi i NBS – javno objavljuje svoje makroekonomske projekcije i najtransparentnije moguće iznese pretpostavke na kojima se projekcije baziraju.
„Stoga redovno objavljujemo i analize u kojima prikazujemo koji su faktori doprineli tome da ostvarenja ekonomskih pokazatelja odstupe od projekcija i kada je reč o povoljnijim i o nepovoljnijim ishodima od projektovanih“, napominje Narodna banka Srbije.
Rast BDP u četvrtom lanjskom kvartalu veći za 0,4 odsto nego pre godinu dana
Preuzmite android aplikaciju.
