Treći najveći grad Italije prezren je od od strane aristokratskog italijanskog severa, dok je od ostatka sveta voljen i slavljen. Disfunkcionalni i frenetični grad sa četiri miliona stanovnika prepun je lepote, strasti, ali i smeća i poroka, i crna je mrlja na mapi Italije. Ovde pravila saobraćaja ne važe, na tik od veličanstvenih zgrada preliva se đubre iz kontejnera i baš ništa ne odiše smirenošću. Ipak, Napulj je ništa drugo nego dokaz da nesavršenost može biti očaravajuća.
Prvo što se primeti prilikom dolaska u grad je vulkan Vezuv koji se nad njim nadvija. Danas na obronku Vezuva živi pola miliona ljudi, u “crvenoj zoni”, u kojoj bi svaka potencijalna erupcija bila katastrofalna. Njegova erupcija 79. godine uništila je gradove Pompeje i Herkulanum, te se smatra jednom od najpoznatijih prirodnih katastrofa u istoriji.
Poslednja erupcija desila se 1944, a lokalci u šali kažu da je simbolično predstavljala slavlje u znak završetka Drugog svetskog rata. Do vulkana koji je danas nacionalni park, lako je stići javnim prevozom iz Napulja, te se šetati obeleženom stazom. Vezuv važi za jedan od najpažljivije praćenih vulkana, pa su posete bezbedne, a jedan od glavnih razloga za obilazak je fanstastičan pogled.
“U kompletu” sa Vezuvom valja istražiti i antički grad Pompeji, koji je uništen lavom u cvetu prosperiteta. Ostaci ljudi koji nisu mogli pobeći od erupcije dugo su ostali zakopani pre nego što su ih arheolozi otkrili. Neverovatna razmera tragedije prilikom obilaska lokaliteta je jasna, a sablasna atmosfera služi kao podsetnik na razorne sile koje spavaju u utrobi Vezuva.
U samom gradu brojne su lokacije i četvrti koje vredi posetiti – od velelepnih trgova, preko arheoloških muzeja, do neuglednih ali neodoljivih uskih ulica gde se boja sa zidova kuća ljušte, a sa terasa leluja sveže oprani veš, uključujući poneki dres Maradone.
Nezabilazna je Piazza del Plebiscito, glavni trg u Napulju, okružen zadivljujućim arhitektonskim spomenicima kao što su Bazilika San Francesco di Paola i Kraljevska palata. Trg predstavlja živahno jezgro grada gde se susreću lokalni stanovnici i turisti. Za panoramski pogled na grad i okolinu, može se posetiti Castel dell’Ovo, dvorac smeštenom uz obalu mora.
Trenutno popularna četvrt je – španska (Quartieri Spagnoli), trgovački centar oivičen ulicom Via Toledo, delom pešačkom zonom koja je načičkana mejnstrim i dizajnerskim modnim radnjama. Svuda naokolo se prodaje hrana, italijanski sladoled i kafa. Uz poznate crkve poput Santa Maria della Mercede a Montecalvario iz 16. veka, kvart obuhvata ulaz u Napoli Sotterranea, podzemnu mrežu tunela i katakombi.
Napolitanci važe za veoma religiozne ljude, te se neretko na ulicama i u ugostiteljskim objektima nalaze statue ili slike svetaca i pape. Ipak, kada se radi o bogu u Napulju se on zove – Maradona.
Argentinski fudbaler u ovom gradu doslovno važi za božanstvo budući da je zahvaljujući njegovoj fudbalskoj magiji gradski klub sa ivice propasti uspeo da pokori Evropu. Maradona je bio obožavan od strane lokalnog stanovništva, pa i više od toga.
Bio je prihvaćen kao jedan od njih, a on je tu ljubav uzvratio u istoj meri. Legenda fudbala je potpuno uronio u kulturu koja ga je okruživala, naučio je lokalni dijalekt i čak pokrenuo dobrotvornu organizaciju kako bi pomogao siromašnoj deci u gradu, te se tako još bolje pozicinirao kao “bog Napulja”. Danas u napuljskom kafeu Nilo postoji i oltar posvećen proslavljenom fudbaleru. Ovde se, među ostalim brojnim relikvijama, čuva i pramen Maradonine kose.
Kada se pomene Napulj, ne može se preskočiti priča o hrani. Čitava regija je poznata po svojoj ukusnoj kuhinji, posebno po pici i testenini. Ko god da misli da pica od samo 3 sastojka ne može biti ukusna, sigurno će se predomisliti prilikom posete Napulju. Dovoljno je probati slavnu “margeritu”, kraljicu pice, sa paradajz sosom, lokalnim mocarela sirom i svežim bosiljkom. Tajna je u svežim i kvalitetnim sastojcima, pećnici i naravno – umeću pica majstora.
Autor teksta: N. K.
Preuzmite android aplikaciju.
