Трећи највећи град Италије презрен је од од стране аристократског италијанског севера, док је од остатка света вољен и слављен. Дисфункционални и френетични град са четири милиона становника препун је лепоте, страсти, али и смећа и порока, и црна је мрља на мапи Италије. Овде правила саобраћаја не важе, на тик од величанствених зграда прелива се ђубре из контејнера и баш ништа не одише смиреношћу. Ипак, Напуљ је ништа друго него доказ да несавршеност може бити очаравајућа.
Прво што се примети приликом доласка у град је вулкан Везув који се над њим надвија. Данас на обронку Везува живи пола милиона људи, у “црвеној зони”, у којој би свака потенцијална ерупција била катастрофална. Његова ерупција 79. године уништила је градове Помпеје и Херкуланум, те се сматра једном од најпознатијих природних катастрофа у историји.
Последња ерупција десила се 1944, а локалци у шали кажу да је симболично представљала славље у знак завршетка Другог светског рата. До вулкана који је данас национални парк, лако је стићи јавним превозом из Напуља, те се шетати обележеном стазом. Везув важи за један од најпажљивије праћених вулкана, па су посете безбедне, а један од главних разлога за обилазак је фанстастичан поглед.
“У комплету” са Везувом ваља истражити и антички град Помпеји, који је уништен лавом у цвету просперитета. Остаци људи који нису могли побећи од ерупције дуго су остали закопани пре него што су их археолози открили. Невероватна размера трагедије приликом обиласка локалитета је јасна, а сабласна атмосфера служи као подсетник на разорне силе које спавају у утроби Везува.
У самом граду бројне су локације и четврти које вреди посетити – од велелепних тргова, преко археолошких музеја, до неугледних али неодољивих уских улица где се боја са зидова кућа љуште, а са тераса лелуја свеже опрани веш, укључујући понеки дрес Марадоне.
Незабилазна је Piazza del Plebiscito, главни трг у Напуљу, окружен задивљујућим архитектонским споменицима као што су Базилика San Francesco di Paola и Краљевска палата. Трг представља живахно језгро града где се сусрећу локални становници и туристи. За панорамски поглед на град и околину, може се посетити Castel dell’Ovo, дворац смештеном уз обалу мора.
Тренутно популарна четврт је – шпанска (Quartieri Spagnoli), трговачки центар оивичен улицом Виа Толедо, делом пешачком зоном која је начичкана мејнстрим и дизајнерским модним радњама. Свуда наоколо се продаје храна, италијански сладолед и кафа. Уз познате цркве попут Santa Maria della Mercede a Montecalvario из 16. века, кварт обухвата улаз у Napoli Sotterranea, подземну мрежу тунела и катакомби.
Наполитанци важе за веома религиозне људе, те се неретко на улицама и у угоститељским објектима налазе статуе или слике светаца и папе. Ипак, када се ради о богу у Напуљу се он зове – Марадона.
Аргентински фудбалер у овом граду дословно важи за божанство будући да је захваљујући његовој фудбалској магији градски клуб са ивице пропасти успео да покори Европу. Марадона је био обожаван од стране локалног становништва, па и више од тога.
Био је прихваћен као један од њих, а он је ту љубав узвратио у истој мери. Легенда фудбала је потпуно уронио у културу која га је окруживала, научио је локални дијалект и чак покренуо добротворну организацију како би помогао сиромашној деци у граду, те се тако још боље позицинирао као “бог Напуља”. Данас у напуљском кафеу Нило постоји и олтар посвећен прослављеном фудбалеру. Овде се, међу осталим бројним реликвијама, чува и прамен Марадонине косе.
Када се помене Напуљ, не може се прескочити прича о храни. Читава регија је позната по својој укусној кухињи, посебно по пици и тестенини. Ко год да мисли да пица од само 3 састојка не може бити укусна, сигурно ће се предомислити приликом посете Напуљу. Довољно је пробати славну “маргериту”, краљицу пице, са парадајз сосом, локалним моцарела сиром и свежим босиљком. Тајна је у свежим и квалитетним састојцима, пећници и наравно – умећу пица мајстора.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
