Sa dolaskom jeseni, dolaze nam i jači ukusi. Priprema se prva zimnica, ljubitelji vina proizvode vino. Iako verovatno mislite da je proces proizvodnje vina jednostavan, zapravo je mnogo komplikovaniji.
Na kvalitet i krajni proizvod utiče mnogo faktora, od kojih bi za neke mislili da su nebitni a na kraju se ispostavi suprotno. Tehnolog Milorad ističe za naš portal da je važno pogoditi tačno vreme berbe, tako da ne bude ni suviše rana ni kasna, jer utiče na kvalitet.
„Kada pogodite pravo vreme, upravljate sa kiselošću, slatkoćom i nivoom alkohola. Ukoliko berbu krenete ranije, kada je grožđe još zeleno, proizvod će biti kiseo i neće biti sladak. Potpuno zrelo grožđe sadrži najmanji procenat kiseline a najveći sadržaj šećera. U vinogradu se ispituje zrelost grožđa, planira se rok berbe. Branje grožđa koje je zdravo, bez trulih, oštećenih grozdova je veoma bitno. U međuvremenu, u podrumu proverite ispravnost mašina, da li su čisti sudovi za prijem grožđa kako biste olakšali sebi posao kasnije. Nemojte koristiti deterdžente, jer mogu da daju loš ukus vinu. Najbolje je koristiti posude od inoksa jer ne utiču na njegov ukus“, reči su tehnologa koji dodaje:
„Kada vam stigne grožđe, ono se nalazi u rinfuznom stanju. Uglavnom se nalazi na ceradi i bude pokriveno istom. U transportu se grožđe nagnječi. Potrebno je što pre grožđe deportovati na mesto prerade, najkasnije tri do četiri sata od branja grožđa. Komini se dodaju preparati za maceraciju, vitamin C i vinobran kako bi se sprečila oksidacija. Komina se cedi u dve faze – prva faza je pod slabijim pritiskom, dok je druga pod jačim. Ona se rastresa I smešta u burad za čuvanje komine, tako da se istisne vazduh. Nakon što se završi punjenje, kominu je potrebno pokriti platnom I nasuti sitan sloj peska“, kako se ne bi pokvarila.
Milorad dodaje da muljanje grožđa nije ništa drugo do gnječenje grožđa. Taj proces omogućava više soka koje će se pretvoriti u vino.
„Nekada se ovaj proces obavljao gaženjem grožđa. U proizvodnji crvenih vina najbitnija je kožica grozda. Maceracija počinje pucanjem kožice. Alkohol nastaje u fermentaciji. Vrenje je jako bitan korak, jer njime zapravo počinje pretvaranje grožđa u vino. Zbog njega se oslobađanja i ugljen dioksid u vidu mehurića i pene. Sledeći korak je dodavanje kvasca. On se dodaje iz prostog razloga, jer se on hrani šećerom – koncentracija šećera se smanjuje a nivo alkohola se povećava. Kvasac se rastvori u vodi, a dodajete ga u zavisnosti od količine vina koje želite da dobijete. Nakon završetka fermentacije, dodaje se vinobran. Njega dodajete u zavisnosti od količine vina“, govori nam tehnolog.
„Fermentacija je živahan proces, a na dnu posude se stvara talog , od nečistoća, bakterija, kvasca i različitih mikroorganizama. Taj talog se mora ukloniti. Onda ide pretakanje. Postoje dve vrste pretakanj – otvoreno i zatvoreno. Otvoreno pretakanje dolazi u dodir sa vazduhom, a slično je pretakanju iz posude u posudu. Poslednji korak je da vino odleži. To je proces u kom nastaje vino, izgube se neprijatni mirisi a I vino se izbistri. Na kraju, vrši se filtriranje. Time se obezbeđuje uklanjanje prljavštine.“
Biljno mleko siromašnije je od kravljeg u količini 4 ključna minerala
Preuzmite android aplikaciju.
