Са доласком јесени, долазе нам и јачи укуси. Припрема се прва зимница, љубитељи вина производе вино. Иако вероватно мислите да је процес производње вина једноставан, заправо је много компликованији.
На квалитет и крајни производ утиче много фактора, од којих би за неке мислили да су небитни а на крају се испостави супротно. Технолог Милорад истиче за наш портал да је важно погодити тачно време бербе, тако да не буде ни сувише рана ни касна, јер утиче на квалитет.
„Када погодите право време, управљате са киселошћу, слаткоћом и нивоом алкохола. Уколико бербу кренете раније, када је грожђе још зелено, производ ће бити кисео и неће бити сладак. Потпуно зрело грожђе садржи најмањи проценат киселине а највец́и садржај шец́ера. У винограду се испитује зрелост грожђа, планира се рок бербе. Брање грожђа које је здраво, без трулих, оштећених гроздова је веома битно. У међувремену, у подруму проверите исправност машина, да ли су чисти судови за пријем грожђа како бисте олакшали себи посао касније. Немојте користити детерџенте, јер могу да дају лош укус вину. Најбоље је користити посуде од инокса јер не утичу на његов укус“, речи су технолога који додаје:
„Када вам стигне грожђе, оно се налази у ринфузном стању. Углавном се налази на церади и буде покривено истом. У транспорту се грожђе нагњечи. Потребно је што пре грожђе депортовати на место прераде, најкасније три до четири сата од брања грожђа. Комини се додају препарати за мацерацију, витамин Ц и винобран како би се спречила оксидација. Комина се цеди у две фазе – прва фаза је под слабијим притиском, док је друга под јачим. Она се растреса И смешта у бурад за чување комине, тако да се истисне ваздух. Након што се заврши пуњење, комину је потребно покрити платном И насути ситан слој песка“, како се не би покварила.
Милорад додаје да муљање грожђа није ништа друго до гњечење грожђа. Тај процес омогућава више сока које ће се претворити у вино.
„Некада се овај процес обављао гажењем грожђа. У производњи црвених вина најбитнија је кожица грозда. Мацерација почиње пуцањем кожице. Алкохол настаје у ферментацији. Врење је јако битан корак, јер њиме заправо почиње претварање грожђа у вино. Због њега се ослобађања и угљен диоксид у виду мехурића и пене. Следећи корак је додавање квасца. Он се додаје из простог разлога, јер се он храни шећером – концентрација шећера се смањује а ниво алкохола се повећава. Квасац се раствори у води, а додајете га у зависности од количине вина које желите да добијете. Након завршетка ферментације, додаје се винобран. Њега додајете у зависности од количине вина“, говори нам технолог.
„Ферментација је живахан процес, а на дну посуде се ствара талог , од нечистоћа, бактерија, квасца и различитих микроорганизама. Тај талог се мора уклонити. Онда иде претакање. Постоје две врсте претакањ – отворено и затворено. Отворено претакање долази у додир са ваздухом, а слично је претакању из посуде у посуду. Последњи корак је да вино одлежи. То је процес у ком настаје вино, изгубе се непријатни мириси а И вино се избистри. На крају, врши се филтрирање. Тиме се обезбеђује уклањање прљавштине.“
Biljno mleko siromašnije je od kravljeg u količini 4 ključna minerala
Преузмите андроид апликацију.
