Пре неколико векова, имати воз и железницу била је права реткост, али и драгоценост.
Са изумом парних машина пристигла је и могућност да се железницама захухта парна локомотива. Парна локомотива доживела је право откриће почетком 19. века након што је израђена прва парна локомотива 1804. године од стране британског проналазача Ричарда Тревитика.
Не треба нас онда чудити што су управо Британци први оспособили парну локомотиву за превоз путника, само неколико година након открића парне локомотиве. Такође, прва међуградска железничка линија са употребом локомотива била је на релацији Ливерпул – Манчестер, 1830. године.
У 20. веку са експанзијом железничке саобраћајнице, парне локомтиве постепено су замењене дизел и електричним локомотивама.
Историја српске железнице
Развој железнице у Србији, такође је почео у 19. веку. Србија није много заостајала за главним светским центрима. Од 1878. године Србија је почела да гради своју железничку мрежу, а први воз у Нови Сад стигао је 1883. године. Сматра се да је тај новосадски воз био боље опремљен од других возова у тадашњој Аустроугарској.
У 20. веку, тачније све до 60-их година 20. века, и шире употребе аутомобила у саобраћају, превоз преко шина био је најпопуларнији и најдоступнији.
Данас сведочимо, што због густог саобраћаја, што због технолошког развитка (који је омогућио да данашњи возови иду и до 300 километара на час, а предвиђа се и већа брзина) да највећи светски центри улажу у своје возове и тако враћају атрактивност железница и путовања по шинама.
У Јапану, Бечу, Паризу, Лондону, а однедавно и у Београду и Новом Саду, воз је опет једно од најпопуларнијих превозних средстава. Овај пут шинама пролазе брзи возови који спајају некада релације дуге раздаљине за веома кратко време. Ускоро ће то бити свакодневница и грађанима Суботице, али и Ниша.
Железнички музеј
Железнички музеј спада у оне музеје који су најзанимљивији приликом њихове посете, јер не само што имају заниљиве експонате, они сведоче о људском расту, напретку, причају сентименталну причу о једном времену, али сведоче и о инфраструктурном развоју једне државе.
Железнички музеј који се налази у Београду, на адреси Немањина 6, бесплатан је за све посетиоце сваког радног дана у периоду од девет до три.
Ову историјску ризницу требало би обићи јер од настанка музеја, 1950. године, па до дана данашњег успели су да се прикупе, сачувају и документују најзначајнији подаци о сршској железници.
Железнички музеј поседује техничку, историјску, уметничку и збирку примењене уметности.
Баш попут ПТТ музеја, и Железнички музеј поседује своју библиотеку, односно библиотекарско одељење са 7500 књига и 1500 часописа и новина, као и архив који крије податак да је у Београду 1881/82 године постојала железничка школа. У архиву су такође, фотографије најстаријих железничких станица, карте возних редова, облигације Отоманског царства и збирке картонских карата европских железница.
Овај техничко-саобраћајни музеј право је благо за љубитеље историје јер доноси и објашњења економско-политичких односа и положаја европских земаља. У одређеним експонатима које је српска железница добијала на поклон могу се увидети и тадашњи спољно-политички односи Републике Србије. Такође, могу се увидети и облици власти унутар саме државе јер су многе тадашње серије локомотива рађене у част некога, најчешће владара државе. Једна таква је и прва парна локомотива која се звала Милан, а која је била рађена у част краља Милана Обреновића 1882. године.
За љубитеље технике, у музеју се налазе макете првих возова, делови прикупљени са старих локомотива, збирке таблица, застава, кола, шинобуса…
За естетску вредност, Железнички музеј пак броји збирке сликарских дела, а неке од најпознатијих су Омладина гради пругу од Боже Илића, али и Мотив са омладинске пруге од Василија Резникова.
Ту су такође и збирке намештаја, ордени, друштвена и светска признања….
Будућност Железничког музеја
Прича овог драгоценог музеја сигурно се неће завршити тако брзо. Проширени експонати, нове фотографије и збирке могу се очекивати у Железничком музеју, поготово о данашњим брзим возовима, као што је воз „Соко“.
Потребно је поменути да и део експоната у Пожеги, тачније на Одељењу узаних пруга такође потпада под Железнички музеј Београд.
Najzanimljiviji muzeji u Srbiji: Srpski muzej hleba – Jeremija (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
