Српски музеј хлеба – Јеремија налази се у селу Пећинци, недалеко од града Руме. Овај веома занимљив и необичан музеј основан је 1995. године од стране сликара Слободана Јеремића званог Јеремија.
Како се наводи на сајту овог музеја, Српски музеј хлеба – Јеремија настао је из љубави Слободана Јеремића према сосптвеном наслеђу. Иако је музеј приватан, он је стекао не само општински, већ и национални симбол.
Музеј јединствене идеје и садржаја, али са циљем очувања традиције, доноси посебну атмосферу и окружење које прича причу о хлебу.
Српски музеј хлеба – Јеремија приказује пут хлеба, али на један уметнички начин. Уметник и власник овог занимљивог српског музеја да би приказао пут хлеба осмислио је циклусе „Земља“, „Хлеб“ и „Небо“.
Сам музеј обухвата простор од 1200 квадратних метара на којем се налази преко 2000 предмета.
Предмети исказују сведочанство о прозиводњи и употреби хлеба, али и о начину припреме и облика хлеба.
Предмети су у музеју такође подељени у целине. Постоји етнографска, етнолошка и ликовна целина.
- Етнографску збирку чине: збирка оруђа за обраду земље, збирка транспортних средстава, збирка предмета за прераду пшенице и кукуруза, збирка предмета за мешење и печење хлеба, збирка предмета за припремање хране и збирка обредних хлебова.
- Археолошка збирка дели се на две епохе: праисторијску и античку. У праисторијској збирци налази се збирка оруђа за обраду земље, збирка жрвњева и посуда за чување жита. Античку збирку чине оруђа за обраду земље из римског доба.
- Ликовну збирку чини: збирка слика и цртежа сликара и власника Слободана Јеремића – Јеремије.
Ови предмети сведоче и о великој српској традицији спремања хлеба, с тога се не треба чудити што се у Јереминој колекцији налази чак 96 различитих врста хлебова.
Хлеб – не тако незанимљива храна
На сајту се наводи да хлеб је имао важно место у српској обичајној пракси и готово да нема обичаја у којима се не месе различите врсте хлебова.
Постоје разни облици односно разни начини спремања и изгледа хлебова, тако рецимо божићни колач – чесница има различите облике и мотиве, у зависности од краја који га спрема. Ту су такође закончићи – хлебови који су свој облик добијали у складу са наменом због које се праве. Младенчићи – хлеб који се носи мадим брачним паровима. Задушнице хлеб који се меси за покојнике, итд.
Што се тиче самог хлеба, у оквиру Музеја налази се и збирка поскурника, слова или печата, који су се користили за украшавање обредних хлебова, као и фуруна за печење хлеба и огњиште.
Рад и посета Српског музеја хлеба – Јеремија
Српски музеј хлеба – Јеремија ради суботом и недељом од 10 do 17h. Музеј је могуће посетити и радним даном уз претходну најаву и договор. Посета важи и за групне обиласке.
Обилазак музеја одвија се уз пратњу водича.
Поред ове маестралне приче о хлебу, његовој обичајности на тлу Србије, у комплексу Музеја се може обићи и црква посвећена српској Слави, као и Музејска библиотека која се може похвалити завидним бројом књига, часописа и каталога, издавачком делатношћу и посебним сегментом који чини збирка књига – кувара.
Музеј такође организује научне скупове, промоције, различите радионице, како за децу, тако и за одрасле.
Аутор: Маја Буловић
Преузмите андроид апликацију.
