Zaljubljenici u trčanje na svoju “baket” listu (“bucket list” – lista svega što želimo da uradimo pre nego što umremo) pre ili kasnije stave maraton, a ukoliko uz to vole i da putuju, nema lepšeg načina za upoznavanje gradova od – trčanja kroz njih.
Ova sportska disciplina iz godina u godinu dobija na popularnosti, a u Evropi se organizuju brojne trke kroz prelepe predele koje nude zagarantovan adrenalin i dobru zabavu.
Ono što maraton među trkačima čini popularnim između ostalog su dobra organizacija, ugodna temperatura na dan trke, potpuno odsustvo saobraćaja u blizini staze, ravan teren i mali broj krivina.
Od istorijske maratonske rute u Grčkoj, pa do maratona u Londonu na čijem cilju će vam princ Vilijam i princeza Kejt “baciti pet”, predstavljamo vam neke od najpopularnijih i među trkačima najvoljnijih maratona u Evropi.
Berlin
Berlinski maraton spada u jedan od šest najznačajnihih maratona na svetu, a važi i za jedan od najbolje organizovanih i najbržih.
Tokom 48 izdanja ovog maratona, ovde je oboreno 12 svetskih rekorda, uključujući i svetski rekord za najbrže istrčan maraton koji je 2022. godine postavio slavni Kenijac Eliud Kipčoge – 02h 01m 09s.
Zbog njegovih karakteristika mnogi trkači odlaze u Berlin sa namerom da obore svoj lični rekord. Čak i ako u tome ne uspeju, uspomene sa berlinskog maratona su jedinstvene.
Staza prati neke od najvažnijih znamenitosti i lokacija u gradu, kao što su Rajhstag, Memorijalna crkva i Potsdamer plac, a završava se spektakularno na bulevaru Unter den Linden koji maratonce vodi do cilja – Brandenburške kapije.
Atina
Atinski maraton dao je sa pravom sebi nadimak – “autentični”. Mnogi istoričari i filozofi smatraju bitku kod Maratona 490. godine p.n.e. jednom od najznačajnijih bitaka u ljudskoj istoriji, međutim, danas je ona poznatija kao inspiracija za modernu maratonsku trku.
U godinama pre bitke demokratija je bila revolucionarni koncept u povojima koji je inspirisao građane da stvaraju i promišljaju, uspostavljaju se discipline iz kojih će se kasnije razviti biologija, geometrija, filozofija i fizika a nastaju i nove književne forme.
Bitka između Grka i Persijanaca kod Maratona smatra se vrhuncom ove “revolucije”, jer su je vodili ljudi koji su se borili za slobodu protiv potlačivanja i ropstva, te je omogućila dalji razvoj demokratije.
Nakon same bitke, kako kaže legenda, grčki glasnik je trčao sa bojnog polja kod Maratona u Atinu kako bi prenio vest o pobedi.
Rekao je samo: „Pobeda!“ te se srušio i umro od iscrpljenosti. Ova situacija inspirisala je sam maraton, uveden kao disciplina na Olimpijskim igrama 1896. godine te do danas trkači mogu da prate stope hrabrog Fidipida.
Maraton završava na impozantnom antičkom stadionu od belog mermera dok trkače dočekuje muzika iz Grka Zorbe sa razglasa.
London
Pored onog u Berlinu, londonski maraton je jedan od dva “mejdžor” maratona koji se nalaze u Evropi i važi za drugi najveći na svetu.
Poslednje prepandemijsko izdanje okupilo je preko 55.000 trkača od kojih je više od 42 hiljade završilo trku legendarnim londonskim ulicama, a poznat je i po vickastim Ginisovim rekordima koji su na njemu oboreni, kao što je na primer rekord za najbržeg trkača obučenog kao dinosaurus.
Staza je prilično ravna budući da uglavnom prati obale reke Temze. Počinje u Griniču, prelazi reku preko slavnog mosta “Tower” te nastavlja pored brojnih gradskih znamenitosti kao što su Big Ben i London Eye, da bi završila ispred Bakingemske palate.
Londonski maraton ujedno je i najveći dobrotvorni događaj na svetu, te je od svog prvog izdanja 1981. godine do danas prikupio više od milijardu dolara u razne svrhe.
Autor teksta: N.K.
Preuzmite android aplikaciju.
