Заљубљеници у трчање на своју “бакет” листу (“bucket list” – листа свега што желимо да урадимо пре него што умремо) пре или касније ставе маратон, а уколико уз то воле и да путују, нема лепшег начина за упознавање градова од – трчања кроз њих.
Ова спортска дисциплина из година у годину добија на популарности, а у Европи се организују бројне трке кроз прелепе пределе које нуде загарантован адреналин и добру забаву.
Оно што маратон међу тркачима чини популарним између осталог су добра организација, угодна температура на дан трке, потпуно одсуство саобраћаја у близини стазе, раван терен и мали број кривина.
Од историјске маратонске руте у Грчкој, па до маратона у Лондону на чијем циљу ће вам принц Вилијам и принцеза Кејт “бацити пет”, представљамо вам неке од најпопуларнијих и међу тркачима највољнијих маратона у Европи.
Берлин
Берлински маратон спада у један од шест најзначајнихих маратона на свету, а важи и за један од најбоље организованих и најбржих.
Током 48 издања овог маратона, овде је оборено 12 светских рекорда, укључујући и светски рекорд за најбрже истрчан маратон који је 2022. године поставио славни Кенијац Елиуд Кипчоге – 02h 01m 09s.
Због његових карактеристика многи тркачи одлазе у Берлин са намером да оборе свој лични рекорд. Чак и ако у томе не успеју, успомене са берлинског маратона су јединствене.
Стаза прати неке од најважнијих знаменитости и локација у граду, као што су Рајхстаг, Меморијална црква и Потсдамер плац, а завршава се спектакуларно на булевару Унтер ден Линден који маратонце води до циља – Бранденбуршке капије.
Атина
Атински маратон дао је са правом себи надимак – “аутентични”. Многи историчари и филозофи сматрају битку код Маратона 490. године п.н.е. једном од најзначајнијих битака у људској историји, међутим, данас је она познатија као инспирација за модерну маратонску трку.
У годинама пре битке демократија је била револуционарни концепт у повојима који је инспирисао грађане да стварају и промишљају, успостављају се дисциплине из којих ће се касније развити биологија, геометрија, филозофија и физика а настају и нове књижевне форме.
Битка између Грка и Персијанаца код Маратона сматра се врхунцом ове “револуције”, јер су је водили људи који су се борили за слободу против потлачивања и ропства, те је омогућила даљи развој демократије.
Након саме битке, како каже легенда, грчки гласник је трчао са бојног поља код Маратона у Атину како би пренио вест о победи.
Рекао је само: „Победа!“ те се срушио и умро од исцрпљености. Ова ситуација инспирисала је сам маратон, уведен као дисциплина на Олимпијским играма 1896. године те до данас тркачи могу да прате стопе храброг Фидипида.
Маратон завршава на импозантном античком стадиону од белог мермера док тркаче дочекује музика из Грка Зорбе са разгласа.
Лондон
Поред оног у Берлину, лондонски маратон је један од два “мејџор” маратона који се налазе у Европи и важи за други највећи на свету.
Последње препандемијско издање окупило је преко 55.000 тркача од којих је више од 42 хиљаде завршило трку легендарним лондонским улицама, а познат је и по вицкастим Гинисовим рекордима који су на њему оборени, као што је на пример рекорд за најбржег тркача обученог као диносаурус.
Стаза је прилично равна будући да углавном прати обале реке Темзе. Почиње у Гриничу, прелази реку преко славног моста “Tower” те наставља поред бројних градских знаменитости као што су Биг Бен и Лондон Еyе, да би завршила испред Бакингемске палате.
Лондонски маратон уједно је и највећи добротворни догађај на свету, те је од свог првог издања 1981. године до данас прикупио више од милијарду долара у разне сврхе.
Аутор текста: Н.К.
Преузмите андроид апликацију.
