Да ли ће и када ће Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, у свом новом облику, а чији би саставни део требало да буду и угоститељство, туризам, креативна индустрија и грађевинарство, постати део законске регулативе у Србији?
Нацрт закона је припремљен, одавно је прошао и јавну расправу, ове године се чак очекивало његово усвајање, али је у стручној јавности против њега дигнута права бура протеста.
Синдикати су затражили од државе да одустане од активности на изради овог законског пројекта, да би на крају цео процес био стопиран. Огласила се и Америчка адвокатска комора која је у извештају навела да је нацрт закона неуставан.
Спорним документом предвиђа се да, осим у пољопривреди, послодавац може да ангажује повремене раднике и у грађевинарству, угоститељству, туризму, кућним и помоћним пословима.
Стручњаци за радно право и представници синдиката сматрају да оваквим нацртом радницима није обезбеђена довољна правна заштита, да је нацрт „апсолутно неприхватљив” и само на страни послодаваца, не и радника, као и да не постоји потреба за њим, јер је све то могло да се уреди мањим изменама у већ постојећим законима. Истичу да би новим законом водеће гране привреде требало да се сведу на рад ван радног односа, јер сви ти сектори понуђени у новом нацрту сада се третирају као рад ван радног односа.
У пољопривреди послодавац сезонце може да ангажује на повременим пословима највише 120 дана у току календарске године, а истог радника најдуже 90 дана годишње у грађевинарству, угоститељству, туризму.
Како истиче Јелена Мићић, саветник за конкурентност у НАЛЕД-у, (спровео анализе у секторима: помоћ у кући, угоститељство и туризам, креативна индустрија и грађевинарство), после одржане јавне расправе актуелни нацрт је послат на мишљење свим министарствима.
„Цео процес је био стопиран, али смо овог јула имали нови састанак са Министарством рада које је било за то да треба опет покренути процедуру отварања закона. Оформљена је нова радна група, а остала министарства, посебно грађевинарства и туризма, дала су подршку томе, јер су се пронашла у нацрту, али први састанак ипак није одржан јер су најављени избори“ истиче Мићићева.
Извесно је једино, додаје она, да ће у нову радну групу бити укључени и синдикати, представници цивилног сектора, организације.
Неформално запошљавање један је од водећих социоекономских изазова са којима се суочава Србија.
Неформални рад чини 18,2 одсто запослености у Србији, и поред пољопривреде, најчешће се јавља у туризму и угоститељству (15,1 одсто) и грађевинарству (11,3 одсто), показала је анализа НАЛЕД-а.
Један од разлога јесте привремени и повремени карактер појединих врста послова у овим делатностима на којима се радници ангажују на краћи временски рок, у већем интензитету, наводе надлежни.
Карактеристика привременог рада у Србији јесте да је он изразито кратак: 35 одсто радника који су привремено ангажовани раде краће од три месеца, још петина њих ангажована је на период до шест месеци, док додатних 16 одсто ради до 12 месеци.
Britanske plate u trećem kvartalu porasle za 7,7 odsto, realno za 1,3 odsto
Преузмите андроид апликацију.
