Šefica misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Bosni i Hercegovini Alina Janku izjavila je da se u toj zemlji smanjuje stopa ekonomskog rasta, ali i da se smanjuje stopa inflacije.
Ona je dodala da je stopa inflacije i dalje “neugodno visoka“, odnosno 14 odsto, kao i da je procena MMF-a da će ovogodišnji ekonomski rast iznositi dva odsto, što je ocenjeno kao vrlo nisko za državu kao što je Bosna i Hercegovina, i da će ovogodišnja stopa inflacije u proseku iznositi šest posto.
Janku je kao najvećim rizicima za Bosnu i Hercegovinu navela naglo usporavanje ekonomskih aktivnosti u Evropi, rast političkih tenzija u zemlji i realizaciju finansijskih rizika, a kao ključno je ocenjeno suzbijanje inflacije.
“S obzirom na raspoložive instrumente, fiskalno sredstvo je glavno sredstvo u borbi protiv inflacije. Tražimo manje ekspanzivnu fiskalnu politiku, a to se može postići smanjenjem tekuće potrošnje“, rekla je.
Ukazala je da velika razlika između kamatnih stopa u Bosni i Hercegovini i evrozoni, odnosno da su stope u Bosni i Hercegovini rasle za 75 baznih poena odnosno 0,75 odsto, dok su u evro zoni rasle za 400 baznih poena odnosno četiri odsto.
Janku je pozvala na mere za finansijsku stabilnost, i obrazložila šta bi trebalo da podrazumevaju fiskalne, finansijske i ostale reforme.
Od fiskanlnih reforma, potrebno je ograničiti tekuću potrošnju, izvršenje pregleda zaposlenosti u javnom sektoru, bolje usmeriti socijalna davanja, podstaknuti javne investicije kojima bi se podstakao rast privatnog sektora i povećati transparentnost javnog sektora, rekla je šefica misije MMF-a.
Kada je reč o finansijskim reformama, ona je ocenila da je ključno uspostaviti fond za finansijsku stabilnost kojim bi se pomoglo restrukturiranju banaka i koji bio bio podrška likvidnosti u vanrednim okolnostima.
Govorila je i o potencijalno novom zaduženju Bosne i Hercegovine kod MMF-a, naglasivši da ne postoji zvanični zahtev za novo zaduženje, ali da su vlasti pokazale interes za tu mogućnost.
„U Federaciji Bosne i Hercegovine postoji umerena potreba za finansiranjem i u tom smislu može priuštiti nešto više prostora, dok Republika Srpska ima veće potrebe za finansiranjem. Tokom razgovora u RS-u smo stekli dojam da su vrlo samouvereni da će moći izneti te potrebe, kombinacijom domaćeg i spoljnog zaduživanja“, rekla je.
Italija želi da blokira irski zakon o zdravstvenim rizicima od vina
Preuzmite android aplikaciju.
