Prvo, bi bilo korisno da vidimo ko ste vi. Odgovorite iskreno na ovih par pitanja:
- Da li pažljivo birate program koji pratite na televiziji?
- Da li prepričavate nesreće i nepravde?
- Da li živite u strahu od bolesti?
- Da li spadate u onu grupu ljudi koja misli da je na drugom mestu i u tuđoj koži mnogo bolje?
- Da li dozvoljavate drugim ljudima da pred vama i vašim detetom prepričavaju tragične price i sažaljevaju se nad sopstvenom sudbinom?
Ako na par ovih pitanja odgovarate potvrdno, mogu slobodno da tvrdim da vaše dete to od vas, za sada, ne može učiti o pozitivnom odnosu prema životu. Ne zaboravite, deca najviše uče po modelu. Kažem, za sada. Možda ćete vi rešiti da počnete menjati svoj fokus i obrasce razmišljanja, pa ćete jednog dana biti u stanju da ih prenesete deci. Pozdravljam i ohrabrujem sve one koji žele da krenu ovim putem I ako ovo zvuči kao fraza, zaista nikada nije kasno za promene!
Ako ste od onim drugih, kojih definitivno ima manje, ne pametnijih, ne boljih, nego od onih koji su imali uslove da ovo ranije nauče, vaše dete ima veliku sreću!
Zašto je to toliko važno
Ogromna je to stvar kada neko u ranom uzrastu ovlada ovim veštinama! Vratite se u svoje rane godine i pokušajte da zamislite šta bi od vaših života bilo da ste na vreme naučili da u sebi, ali i u drugim ljudima i događajima tražite i primećujete ono što je dobro. Ili da vas je neko kao male učio da budete svesni toka svojih misli, da razumete sebe i svoja osećanja, da vas je neko ohrabrio da slobodno želite i slobodno govorite… Neprocenjivo je bogatstvo ovako nešto pokloniti detetu u ranom dobu!
Gde ste na ovom putu vi i vaše dete
Znate li za onu situaciju kada se vaš tinejdžer vrati iz škole nekako kilavo, neveselo, a kada ga pitate: “Šta ti je?”, on kaže “Nemam pojma”.
Možda se to isto događa i vama? Samo uhvatite sebe u jednom momentu u kom vas je nervoza već “dooobro” obuzela. Kada se pitate zašto ste tako nervozni, često uopšte nemate odgovor. Ponekada se setite jednog neprijatnog događaja koji vas je toga dana uznemirio, ali primećujete da količina vašeg neraspoloženja znatno prevazilazi intenzitet tog događaja, tj. da on nije toliko značajan koliko se vi loše osećate. Onda možda zaključite da ste preosetljivi, veoma emotivni ili da je to posledica akumuliranog stresa i savremenog života, da tako svi danas žive…
A šta se zapravo dogodilo?
Verovatno ste na jednu negativnu misao lepili drugu, pa treću, četvrtu… Čitavu lavinu negativnih misli mi možemo da pustimo u naše mozgove za samo par sati, a da toga uopšte nismo ni svesni. Samo dodajemo još kašiku po kašiku životne gorčine, jer ustvari ne pratimo tok svojih misli. Pa nije ni čudo što, kada pustimo da se sve odvija po inerciji, na kraju ostanemo iscrpljeni i neupotrebiljivi kao “kuvana noga”.
Mi ustvari nemamo nikakvu kontrolu nad najvećim blagom koje smo dobili, nad našim mozgom! A kakve mogućnosti su nam date!
To se isto dešava i deci. Neka od njih čim uđu u školu, počnu da primećuju uglavnom loše stvari, da su drugi bolje obučeni od njih, da se njihov drug već uveliko raspričao sa nekim drugim… Svaki put kada je neko grub prema njima, oni to veoma intenzivno proživljavaju, a situacije u kojima su lepo prihvaćeni od strane druge dece, podrazumevaju. Ovakva deca ponekad deluju dosta tužno, iako je i njima kao i ostalima osmeh često na licu, s vremena na vreme se vidi tuga u njihovim očima, ma koliko se roditelji trudili da im ugode. Oni su ustvari zaokupljeni negativnim mislima i očekivanjima, a u toj situaciji im se upravo to i dešava. Nekako izgleda kao da se svi grubijani “lepe” na njih…
Može li se pozitivan stav učiti
Apsolutno da, krenite od sebe, pa onda podučavajte dete. Za kraj ću navesti jedan primer iz sopstvene kuće, sa idejom da bolje razumete u kom pravcu treba decu voditi. Moja ćerka je ovih dana ušetala je u dnevnu sobu sa neobičnim pletenicama, novom frizurom, i pitala me je: “Nije glupo? Opsss, u stvari , da li mi lepo stoji?” Bila sam jako srećna! Presrećna! Zašto?
Kao prvo, uočila je da je pitanje “Nije glupo?”, ustvari negativno. Drugo, dosta uspešno je svoje negativano pitanje, probratila u pozitivno “Da li mi lepo stoji?”. Kao treće, ulaže napor da ovlada ovom veštinom, a kao poslednje i najveće, svesna je svojih misli. Maminoj sreći nema kraja!
Biljana Grbović, osnivač Udruženja roditelja “Matica”
Radujem se kad pomažem!
Preuzmite android aplikaciju.
