Михаило Витковић (Јегра, 25. август 1778 — Пешта, 9. септембар 1829) био је српско-мађарски песник и уважени пештански адвокат.
После завршетка гимназије и „филозофије“ у Јегри, одлази у Пешту да студира права, која међутим завршава у Јегри. Живео је и радио у Пешти као адвокат до смрти 1829. године. Године 1807. биран је за посланика у мађарском Сабору.
Био је веома цењена личност у мађарским књижевним круговима. Први књижевни покушај и то на мађарском језику, остварио је 1804. године.
Радило се о „Оди на смрт Барона Орција“, која је штампана у Пешти. Уследила је још више запажена књига „Витковићеве басне и стихови“. Михаило Витковић је у своме дому у данашњој улици Вереш Палне, у близини пештанске српске цркве Светог Георгија, окупљао најуваженије мађарске књижевнике, који је тако постао прави литерарни салон.
Михаило Витковић је био сарадник Летописа Матице српске. Истовремено је 1825. године постављен у делегацију која ће створити Мађарску Академију наука. Био је близак са грофом Сечењијем, и постао један од првих чланова мађарске академије од 1827. године. Прихватио се да буде до смрти академијин „фишкал“ (адвокат).
Највећи значај Витковићем је у томе што је „први“ упознао „страни свет“ тј. Мађаре, са нашим народним песмама, које је преводио. Од 1821. године се јављају његови преводи српских народних песама на мађарски језик. Писао је на мађарском језику и расправе о Србима – њиховом језику, вери, историји, песништву. Радио је на међусобном упознавању и зближавања два несродна народа. После његове смрти Ђуро Поповић се бавио његовим бројним разбацаним чланцима и прилозима у периодици. Приредио је од ситних прилога 47-у свеску „Народне библиотеке браће Јовановић“, под насловом „Скупљени списи Михаила Витковића“.
Михаило Витковић је писао углавном песме на српском и на мађарском језику. Писао је и оригиналне класицистичке песме (оде, епиграме, епистоле), али се бавио и превођењем. Целога свога века повезивао је своју српску народност са мађарским родољубљем.
Умро је 1829. године, у најјачој снази, усред плодног књижевног стварања, поштован од свих – Срба и Мађара. Био је сахрањен на Старом пештанском гробљу, а гроб му је изгубљен прекопавањем.
Преузмите андроид апликацију.
