Vremenski uslovi mogu značajno uticati na naše zdravlje i dobrobit. Meteoropatija, fenomen koji pogađa ne samo hronično bolesne, već i zdrave osobe, može izazvati različite simptome.
Biometeorolozi ističu da spoljašnji faktori mogu poremetiti bioritam, a posebno osetljivi pojedinci mogu potpuno izgubiti balans.
Kada se desi promena u spoljašnjim okolnostima, kao što su nagle promene vremena, organizam reaguje na njihov uticaj.
Meteoropatija je rezultat osetljivog balansa između unutrašnjeg ritma organizma i spoljašnjih uticaja, posebno vremenskih promena koje mogu izazvati poremećaje u fizičkim i emocionalnim stanjima. Ona proizilazi iz složenog sistema bioritma koji usklađuje funkcionisanje ljudskog organizma sa spoljašnjim faktorima.
Psiholozi ukazuju na važnost cirkadijalnog bioritma, koji je kao unutrašnji “časovnik” organizma i prati ritam od 24 sata i reguliše temperaturu tela, pritisak krvi, produkciju urina, menstrualni ciklus, budnost i spavanje. Kada dođe do narušavanja ovog ritma, kao što je slučaj kod promena vremenskih uslova, organizam gubi ravnotežu. Nagli skokovi u vremenskim uslovima mogu uticati na biohemijske procese u organizmu, što može rezultirati disbalansom hormona i neurotransmitera.
Osobe osetljive na promene vremena, poznate kao meteoropate, često ispoljavaju reakcije koje narušavaju njihovu svakodnevicu. Među najčešćim reakcijama su:
Glavobolje: Nagla promena temperature, značajne fluktuacije tokom dana u temperaturi vazduha i varijacije u vazdušnom pritisku, poput naglog smenjivanja visokog i niskog pritiska ili pojačanog hladnog vetra, mogu izazvati intenzivne glavobolje.
Razdražljivost i promenljivo raspoloženje: Frontalni sistemi, posebno južni i jugoistočni vetrovi, mogu uzrokovati promene u raspoloženju, čineći osobu razdražljivom i nestabilnom.
Bolovi u mišićima: Pred prolazak frontalnih sistema, naročito hladnih frontova uz povećanu vlagu u vazduhu, bolovi u mišićima mogu postati izraženi i neprijatni.
Umor i malaksalost: Toplo i vlažno vreme, kao i pred promenu vremena pri niskom vazdušnom pritisku, mogu izazvati osećaj umora i malaksalosti.
Sposobnost organizma da oseti promene i prilagodi se predstavlja njegov potencijal.
Na primer, ako osoba koja ima staru povredu oseća bol pri promenama vremena, to ukazuje na to da organizam oseća i prepoznaje te promene. Ovo govori o tome koliko je naš organizam receptivan, prepoznaje promene i ima potrebu da im se prilagodi. Ovaj proces je zapravo znak da organizam želi da se prilagodi i zaštiti od potencijalnih negativnih efekata.
Većina nas reaguje na ove signale na pogrešan način.
Umesto da podržimo organizam u njegovoj sposobnosti prilagođavanja, često se fokusiramo na uklanjanje simptoma. Na primer, ako uzimamo lekove za ublažavanje glavobolje izazvane meteoropatijom, zapravo samo tretiramo simptom, a ne uzrok. Ključno je zapravo da treba da podstaknemo organizam da se brže prilagodi promenama, umesto da jednostavno eliminišemo simptome.
Jedini dugoročno održiv pristup je naučiti organizam da se brže i lakše adaptira na promene.
Ako bismo omogućili organizmu da “nauči” da se prilagoditi, simptomi meteoropatije bi se verovatno javljali ređe i bili blaži. To se može postići izlaganjem organizma postepenim promenama faktora i okoline. Kroz ovu perspektivu, možemo naučiti kako da bolje slušamo signale koje nam organizam šalje i kako da se postepeno adaptiramo na promene.
Naučna istraživanja ukazuju na kompleksnost ove pojave i potrebu za prilagođavanjem aktivnosti i rutina kako bi se ublažili njeni negativni efekti. Kako bi se olakšala svakodnevica meteoropatima, preporučuje se praćenje biometeorološke prognoze. Ova prognoza pruža informacije o povoljnim ili nepovoljnim uticajima vremenskih prilika na zdravlje. Pored hronično bolesnih, stariji građani takođe imaju koristi od ove prognoze.
Ispravno planiranje aktivnosti u skladu sa biometeorološkom prognozom može značajno uticati na kvalitet života osetljivih grupa. Na primer, ukoliko se preporučuje izbegavanje teških fizičkih napora tokom nepovoljnih vremenskih uslova, može se prilagoditi raspored aktivnosti kako bi se smanjilo pogoršanje osnovnih zdravstvenih problema.
Takođe, ukoliko je prognoza povoljna, osetljive osobe mogu iskoristiti te dane za obavljanje važnijih i zahtevnijih poslova, uz podršku povoljnih vremenskih uslova.
Ovakav pristup podstiče organizam da bolje reaguje i prilagodi se prirodnoj fluktuaciji okruženja, smanjujući time potencijalne neprijatne simptome. Umesto da se oslanjamo na instant rešenja, možemo razviti sposobnost da se postepeno i efikasno prilagodimo, čime bismo smanjili negativne efekte meteoropatije i očuvali svoje psihofizičko blagostanje.
Da li je bolje kupiti kuću na Adicama ili na Slanoj bari i koje su cene kvadrata?
Preuzmite android aplikaciju.
