U prvom kvartalu ove godine zabeležen je prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena od 16,0 odsto, a na inflaciju u ovom periodu su najviše uticali rast cena mleka, sira i jaja, mesa, čvrstih goriva, odnosno ogreva, hleba i žitarica, povrća i struje za domaćinstvo, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS) u analizi Trendovi I kvartal 2023.
Iz RZS su naveli da je najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena imao godišnji rast cena mleka, sira i jaja, pre svega zbog rasta cena jogurta i kiselog mleka, svežeg sira i mleka, koji je u ukupnoj strukturi stope rasta potrošačkih cena učestvovao sa 13,8 odsto.
Rastu cena mesa od 19,7 odsto najviše je doprinelo poskupljenje sušenog dimljenog i usoljenog mesa, prvenstveno slanine i kobasice, svinjskog, goveđeg i junećeg mesa bez kostiju i pilećeg filea, čije je ukupno učešće u strukturi godišnje stope rasta cene mesa u prvom kvartalu iznosilo 47,2 procenta.
Najveći doprinos godišnjem rastu cena hleba i žitarica, od 23,4 odsto, dali su poskupljenje belog hleba, slanih grickalica, bureka, slanih pita, kolača, torti i slatkih pita koje su u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica učestvovale sa 62,8 procenata.
U prvom kvartalu cena povrća je najviše bila određena cenom krompira, paradajza i paprike a kao zanimljivu činjenicu iz RZS navode da je jedini deflatorni uticaj imao pad cena kupusa.
Čvrsta goriva su u prvom kvartalu poskupela za 46,7 odsto, na šta je najviše uticao rast cene čvrstih goriva, pre svega drva za ogrev, koji je činio 74,6 odsto ukupnog godišnjeg rasta stope čvrstih goriva.
Međugodišnji rast cena u statističkoj grupi stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva iznosio je 23,4 odsto, čemu je najviše doprinelo poskupljenje struje za domaćinstvo iz januara 2023. koji je činio 29,0 odsto ukupne stope rasta u strukturi ove grupe u prvom kvartalu, dok je u međugodišnjoj stopi rasta ukupnih potrošačkih cena učestvovao sa oko 5,6 procenata.
Preuzmite android aplikaciju.
