Нема ко није чуо за Канарска острва, живописни архипелаг надомак Марока који припада Шпанији. У исто време, много је мање оних који су чули за Мадеиру, прву комшиницу Канара, вулканско острво вечитог пролећа које припада Португалу. Не зна се да ли Португалци нису вешти у маркетингу колико њихови суседи, или су хтели да ово острво јединствене лепоте сачувају за себе, али једно је сигурно, Мадеира је идеална дестинација за све љубитеље зеленила, активног одмора и благе климе.
Популаризацији до недавно не толико посећеног острва допринеле су и нискобуџетне авио компаније, те ни путовање до Мадеире више није прескупо као што је било пре десетак година.
Иако политички припада Португалу, смештена је уз обалу западне Африке, а захваљујући специфичним геолошким, климатским и географским околностима представља јединствени микрокосмос џиновских биљака, ендемске флоре и фауне и егзотичних боја.
Драматичне литице које се усецају у Атлантик, бујне шуме ловора, шикљајући потоци и канали за наводњавање (такозване “леваде”) уз које се сада шета кроз природу само су неке од ствари које Мадеиру чине посебном.
Када се на то дода да је острво током целе године обасјано сунцем, није ни чудо што се Мадеира толико често нађе при врху топ листа најинтересантнијих острвских дестинација.
Са 145 километара обале Мадеира је довољно мала да је аутом лако можете целу обићи за неколико дана, али и довољно велика да на њој пронађете најразличитије опције за активни одмор.
Алтернатива наравно има и за оне мање активне туристе. Иако се острво не може похвалити многобројним пешчаним плажама на Мадеири се итекако може привилеговано уживати уз океан који је овде довољно топао за купање.
Најлепшом плажом сматра се плажа Порто Сеишал, на северозападу острва, у чијој се близини налазе и природни базени Порто Мониж. Овде ће вас затећи вулкански песак, кристално чиста вода, стрме литице и богато зеленило.
Плажу, због њене фотогеничности, обожавају корисници Инстаграма. Око филтера се овде не треба превише трудити.
Ипак, плаже нису најбоље што Мадеира има да понуди. Успон на Пико Руиво (1861 м), највиши врх острва, је пешачки подухват који се захваљујући прелепим призорима дуго памти.
Јединствена је и авантура посматрања китова, будући да је Мадеира целогодишњи дом врстама као што су уљешуре (друга највећа животиња на свету, после плавог кита) осим тога, уз мало среће мада ређе могу се видети чак и орке и плави китови који понекад прођу поред острва.
Остале активности укључују роњење, обиласке ботаничких башти и видиковаца, шетње километрима дугим обележеним путањама кроз шуму или пак лудачки брзо спуштање у дрвеној приколици која је служила за транспорт људи и робе низбрдо из села Монте.
Међутим, ни љубитељи бесконачно дугих златних пешчаних плажа овде неће бити разочарани. Мање, суседно острво које припада архипелагу – Порто Санто – представља прави мали пешчани рај на ком осим уживања на плажи и купања нема друге забаве.
До сад је јасно – природа је овде прелепа. Но, и главни град Мадеире, Фуншал, није ништа мање леп, посебно његов шарени стари град са колонијалном архитектуром. Ту је бајковита тврђава светог Тијага, импресивна градска кућа, и улица св. Марије, једна од најстаријих на острву.
Као да све ово није довољно, Мадеира је и својеврсни рај за иће и пиће, с обзиром на топлу климу и плодно земљиште који су идеални за производњу вина.
Тако се већ више од пет векова овде производи надалеко познато појачано десертно вино са Мадеире. Постоји неколико винских музеја и винарија где се може пробати вино, али и научити све о његовој производњи.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
