Deca koja rastu uz životinje uče se odgovornosti i samokontroli, više vremena provode na čistom vazduhu, izloženi su manjem riziku od alergija i astme, a životinje su veoma značajne i za socijalnu interakciju i psihosocijalni razvoj dece.
Na osnovu odnosa deteta prema životinjama može se proceniti i detetov psihološki razvoj.
Ukoliko je dete agresivno i nasilno prema životinji to može biti znak da je i samo žrtva nasilja u porodici ili živi u porodici u kojoj su loši i poremećeni odnosi, što predstavlja rane znake za buduće auto ili heteroagresivno ponašanje.
Socijalna interakcija je značajna i za odrasle. Ljudi doživljavaju vlasnike pasa kao ljubaznije i pristupačnije što svakako poboljšava međuljudske odnose i komunikaciju.
Život uz kućne ljubimce nalaže više fizičke aktivnosti i boravak na svežem vazduhu pa samim tim dovodi do bolje fizičke kondicije vlasnika i manje sklonosti ka gojenju.
Igranje, maženje ljubimca i provođenje vremena uz njega doprinosi stabilizaciji i snižavanju krvnog pritiska, smanjenju rizika od srčanih oboljenja i smanjenju nivoa holesterola.
Studije pokazuju da pacijenti koji imaju velike probleme sa kardiovaskularnim sistemom imaju četiri puta veće šanse da prežive ukoliko imaju psa, a vlasnici mačaka 40% manje šanse da dožive srčani udar i 30% manje šanse da umru od drugih kardiovaskularnih bolesti.
Već tokom prve godine života sa ljubimcem umanjuje se rizik od potencijalnih alergija, jača imuni sistem i smanjuje se rizik od ekcema i astme.
Ljubimci pomažu i ljudima obolelim od Alchajmerove bolesti, poboljšavaju im raspoloženje i povećavaju apetit.
Život sa ljubimcem smanjuje znakove depresije i poboljšava raspoloženje, a prisustvo ljubimaca umanjuje bol pa tako vlasnici koriste oko 30% manje lekova protiv bola ukoliko je ljubimac uz njih.
Oprez pri ceđenju bubuljica: Ukoliko se nalaze u „trouglu smrti“, ne dirajte ih
Preuzmite android aplikaciju.
