Деца која расту уз животиње уче се одговорности и самоконтроли, више времена проводе на чистом ваздуху, изложени су мањем ризику од алергија и астме, а животиње су веома значајне и за социјалну интеракцију и психосоцијални развој деце.
На основу односа детета према животињама може се проценити и дететов психолошки развој.
Уколико је дете агресивно и насилно према животињи то може бити знак да је и само жртва насиља у породици или живи у породици у којој су лоши и поремећени односи, што представља ране знаке за будуће ауто или хетероагресивно понашање.
Социјална интеракција је значајна и за одрасле. Људи доживљавају власнике паса као љубазније и приступачније што свакако побољшава међуљудске односе и комуникацију.
Живот уз кућне љубимце налаже више физичке активности и боравак на свежем ваздуху па самим тим доводи до боље физичке кондиције власника и мање склоности ка гојењу.
Играње, мажење љубимца и провођење времена уз њега доприноси стабилизацији и снижавању крвног притиска, смањењу ризика од срчаних обољења и смањењу нивоа холестерола.
Студије показују да пацијенти који имају велике проблеме са кардиоваскуларним системом имају четири пута веће шансе да преживе уколико имају пса, а власници мачака 40% мање шансе да доживе срчани удар и 30% мање шансе да умру од других кардиоваскуларних болести.
Већ током прве године живота са љубимцем умањује се ризик од потенцијалних алергија, јача имуни систем и смањује се ризик од екцема и астме.
Љубимци помажу и људима оболелим од Алцхајмерове болести, побољшавају им расположење и повећавају апетит.
Живот са љубимцем смањује знакове депресије и побољшава расположење, а присуство љубимаца умањује бол па тако власници користе око 30% мање лекова против бола уколико је љубимац уз њих.
Oprez pri ceđenju bubuljica: Ukoliko se nalaze u „trouglu smrti“, ne dirajte ih
Преузмите андроид апликацију.
