Stefan Sekulić je profesionalni novosadski MMA borac i, donedavno, član najveće svetske MMA ogranizacije – “UFC“.
Kako 26. februara ima zakazan meč, pod ugovorom sa najkvalitetnijom evropskom MMA organizacijom – “ACA – Absolute Championship Akhmat‘‘, poželeli smo da i naši čitaoci malo bolje upoznaju ovog sjajnog Novosađanina, kako bi ga još jače bodrili da odnese još jednu od mnogih pobeda u nizu.
Za vas smo otkrili ko je to Stefan kada nije u oktagonu, te koliko se njegov karakter promenio od momenta kada je počeo da trenira ovaj sport?
Podelio je sa nama šta ga najviše nervira kod naših sugrađana, šta je za njega idealan dan i idealna starost, te kakvi su mu planovi za budućnost?
Odgovore na ova, ali i još mnogo interesantnih pitanja možete pogledati u našem kratkom videu.
Kako je došlo do toga da počneš da se baviš ovim sportom?
Iz neke znatiželje. Oduvek sam bio u sportu. Kao mali sam šarao po sportovima od košarke, plivanja, biciklizma…
Kao mali sam trenirao džudo i mislio sam da sam dobar u tome, dok se jednom nisam pojavio na treningu i video kako stoje stvari, tako da sam rešio da ostanem i maksimalno napredujem u tome.
MMA, ljudi generalno opisuju kao “surove borbe“, šta ti misliš o tome i da li te “surove borbe“ zapravo utiču na karakter čoveka izvan ringa?
Kada se gleda izgleda surovo, ali ja to gledam kao sportsko nadmudrivanje. Meni i momcima koji ovde treniraju je to samo sport, ali da gradi karakter, gradi. Ja sam lično postao samouvereniji i smireniji van sale.
Da li prag bola, vremenom, od dosta treninga postaje veći?
To je istina. U deset godina, koliko treniram, pomerale su se granice praga bola, tako da se može reći da smo malo otupeli na bol, ali ipak poznajemo svoje telo dovoljno da bismo znali kada se upalilo ono crveno svetlo.
Pomenuo si da si pre deset godina došao u Novi Sad, šta te je zapravo dovelo ovde?
Moji roditelji su oduvek gajili ljubav prema Novom Sadu i otac je, nakon bombardovanja, dobio posao ovde i rešili smo da se preselimo.
Ti si sada, može se reći, Novosađanin, šta te najviše nervira kod naših sugrađana?
Spora vožnja po kiši!
Šta može da plaši osobu poput tebe?
Svako ko se bavi ovim sportom ima strah od poraza, ali opet gledamo na to kao sport, tako da se sve to može popraviti.
Da li je u mladosti bilo nekih dečačkih tuča?
Menjao sam školu dva puta, tako da svaki put kada dođeš u novu školu bude malo ispipavanja terena. Eto, tu je bilo nekih gurkanja, ali hvala Bogu ništa ozbiljno, nisam bio incidentan.
Imali smo priliku da te pratimo tokom tvojih mečeva i znamo da trener sve vreme suflira, zanima me kako se čovek istrenira da sluša sve u toku cele frke?
Pa to je isto deo prakse. Ja prvih dva, tri meča nisam ništa čuo, video sam samo protivnika ispred sebe, nisam znao šta radim i bilo je samo preživeti. Sada već, nakon što sam nakupio neko iskustvo, čujem sve. Pošto on sa strane vidi neke stvari bolje nego ja, gledam da ispoštujem sve što mi kaže.
Koliko je teško fokusirati se?
Teško je. I protivnik se tu nešto pita. Nije to toliko lako, samo uraditi šta ti trener kaže, jer ti vidiš neke stvari koje trener ne vidi. Glava tu ima najviše udela, ali maksimalno se trudimo da ispoštujemo jedni druge.
Koju svoju borbu bi izdvojio kao najposebniju u karijeri?
Pa imao sam puno zanimljivih borbi. Najbolja je bila u Novom Sadu, protiv Serđija Suze, imao sam lepu podršku sa tribina od svoje publike, tako da mi je ostalo u veoma lepom sećanju.
Kada se ugase svetla i izađeš iz sale, da li si približniji biciklisti ili MMA borcu?
MMA borcu. Nisam dugo trenirao biciklizam i iskren da budem nikada mi nije previše prirastao za srce. Naporno je bilo dosta i sam sam trenirao što mi se ne sviđa. To mi je bio kao neki test da isprobam sebe, ali MMA borba mi je ipak bliža i u životu i po mentalitetu.
Kako neko poput tebe, generalno superioran u fizičkom smislu, kontroliše verbalne sukobe?
Od kada sam počeo da treniram dobio sam sigurnost u sebe, pa lakše dođe do izražaja ona stara: “Pametiniji popušta!“
Šta te najviše nervira kod sebe?
Što sam lenj, ponekad.
Koliko zapravo imaš vremena da radiš druge stvari koje voliš?
Imam vremena kada dobro organizujem plan treninga. Bude tu i šetnja sa porodicom, nekada odem i na pecanje, uglavnom uspem sve da uskladim.
Šta je za tebe idealan dan i šta je za tebe idealna starost?
Idealan dan je svaki dan gde sam uspeo da napredujem. Idealna starost je velika porodica, zdravlje i mir.
Koji su ti planovi za budućnost, upoznaj nas malo sa svojom karijerom?
Od 2013. kada je krenulo sa prvim MMA mečom, dogurao sam do “UFC“-a i odradio tu ta dva meča. Međutim, završilo se kako se završilo, malo su me pokrali, tj. nezasluženo sam izgubio, ali idemo dalje…
Imao sam sreću da potpišem za veoma jaku rusku organizaciju. U Moskvi ću 26. februara raditi meč sa dosta dobrim protivnikom i biće dosta dobra i kvalitetna borba sigurno.
Šta očekuješ?
Naravno pobedu! Samo još da vidimo u kojoj rundi!
Preuzmite android aplikaciju.
