Стефан Секулић је професионални новосадски ММА борац и, донедавно, члан највеће светске ММА огранизације – “UFC“.
Како 26. фебруара има заказан меч, под уговором са најквалитетнијом европском ММА организацијом – “АCA – Absolute Championship Akhmat‘‘, пожелели смо да и наши читаоци мало боље упознају овог сјајног Новосађанина, како би га још јаче бодрили да однесе још једну од многих победа у низу.
За вас смо открили ко је то Стефан када није у октагону, те колико се његов карактер променио од момента када је почео да тренира овај спорт?
Поделио је са нама шта га највише нервира код наших суграђана, шта је за њега идеалан дан и идеална старост, те какви су му планови за будућност?
Одговоре на ова, али и још много интересантних питања можете погледати у нашем кратком видеу.
Како је дошло до тога да почнеш да се бавиш овим спортом?
Из неке знатижеље. Одувек сам био у спорту. Као мали сам шарао по спортовима од кошарке, пливања, бициклизма…
Као мали сам тренирао џудо и мислио сам да сам добар у томе, док се једном нисам појавио на тренингу и видео како стоје ствари, тако да сам решио да останем и максимално напредујем у томе.
ММА, људи генерално описују као “сурове борбе“, шта ти мислиш о томе и да ли те “сурове борбе“ заправо утичу на карактер човека изван ринга?
Када се гледа изгледа сурово, али ја то гледам као спортско надмудривање. Мени и момцима који овде тренирају је то само спорт, али да гради карактер, гради. Ја сам лично постао самоуверенији и смиренији ван сале.
Да ли праг бола, временом, од доста тренинга постаје већи?
То је истина. У десет година, колико тренирам, померале су се границе прага бола, тако да се може рећи да смо мало отупели на бол, али ипак познајемо своје тело довољно да бисмо знали када се упалило оно црвено светло.
Поменуо си да си пре десет година дошао у Нови Сад, шта те је заправо довело овде?
Моји родитељи су одувек гајили љубав према Новом Саду и отац је, након бомбардовања, добио посао овде и решили смо да се преселимо.
Ти си сада, може се рећи, Новосађанин, шта те највише нервира код наших суграђана?
Спора вожња по киши!
Шта може да плаши особу попут тебе?
Свако ко се бави овим спортом има страх од пораза, али опет гледамо на то као спорт, тако да се све то може поправити.
Да ли је у младости било неких дечачких туча?
Мењао сам школу два пута, тако да сваки пут када дођеш у нову школу буде мало испипавања терена. Ето, ту је било неких гуркања, али хвала Богу ништа озбиљно, нисам био инцидентан.
Имали смо прилику да те пратимо током твојих мечева и знамо да тренер све време суфлира, занима ме како се човек истренира да слуша све у току целе фрке?
Па то је исто део праксе. Ја првих два, три меча нисам ништа чуо, видео сам само противника испред себе, нисам знао шта радим и било је само преживети. Сада већ, након што сам накупио неко искуство, чујем све. Пошто он са стране види неке ствари боље него ја, гледам да испоштујем све што ми каже.
Колико је тешко фокусирати се?
Тешко је. И противник се ту нешто пита. Није то толико лако, само урадити шта ти тренер каже, јер ти видиш неке ствари које тренер не види. Глава ту има највише удела, али максимално се трудимо да испоштујемо једни друге.
Коју своју борбу би издвојио као најпосебнију у каријери?
Па имао сам пуно занимљивих борби. Најбоља је била у Новом Саду, против Серђија Сузе, имао сам лепу подршку са трибина од своје публике, тако да ми је остало у веома лепом сећању.
Када се угасе светла и изађеш из сале, да ли си приближнији бициклисти или ММА борцу?
ММА борцу. Нисам дуго тренирао бициклизам и искрен да будем никада ми није превише прирастао за срце. Напорно је било доста и сам сам тренирао што ми се не свиђа. То ми је био као неки тест да испробам себе, али ММА борба ми је ипак ближа и у животу и по менталитету.
Како неко попут тебе, генерално супериоран у физичком смислу, контролише вербалне сукобе?
Од када сам почео да тренирам добио сам сигурност у себе, па лакше дође до изражаја она стара: “Паметинији попушта!“
Шта те највише нервира код себе?
Што сам лењ, понекад.
Колико заправо имаш времена да радиш друге ствари које волиш?
Имам времена када добро организујем план тренинга. Буде ту и шетња са породицом, некада одем и на пецање, углавном успем све да ускладим.
Шта је за тебе идеалан дан и шта је за тебе идеална старост?
Идеалан дан је сваки дан где сам успео да напредујем. Идеална старост је велика породица, здравље и мир.
Који су ти планови за будућност, упознај нас мало са својом каријером?
Од 2013. када је кренуло са првим ММА мечом, догурао сам до “UFC“-а и одрадио ту та два меча. Међутим, завршило се како се завршило, мало су ме покрали, тј. незаслужено сам изгубио, али идемо даље…
Имао сам срећу да потпишем за веома јаку руску организацију. У Москви ћу 26. фебруара радити меч са доста добрим противником и биће доста добра и квалитетна борба сигурно.
Шта очекујеш?
Наравно победу! Само још да видимо у којој рунди!
Преузмите андроид апликацију.
