Jugoslav Krajnov je novosadski pozorišni glumac koji je završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Branka Pleše. Više od dvadeset godina, na čuvenim scenskim daskama oblikuje likove iz nekih poznatih i manje poznatih, udaljenih i bajkovitih svetova pozorišta i veoma je srećan zbog toga.
Kada pričamo o vašem početku, da li ste sami osetili da želite da se bavite glumom ili su roditelji odlučili umesto Vas?
„Nisu roditelji odlučivali, oni su bili srećni da ja završim bilo koji fakultet, pogotovo što u školi nisam baš nešto bio ekstra đak, ja sam vremenom sazrevao. Najpre sam upisao Pravni fakultet te davne 1992. godine, tada je bilo obavezno služenje vojnog roka, otišao sam u vojsku i bio sam 12 meseci u vojsci. Posle 6 meseci sam prvi put otišao kući, međutim bio sam gore na Pančićevom vrhu na Kopaoniku, tamo je bio taj radarski sistem koga su odmah u prvom naletu NATO bombardovanja 99′ uništili. Tamo sam imao veliku biblioteku knjiga i mnogo sam čitao, imao sa sedam dana kada bih radio kao operativac. Imao sam zadatke, a onda bih sedam dana bio potpuno slobodan i čekao svoju smenu i onda sam mogao da čitam, pogotovo što sneg tamo zna da padne i u julu mesecu. Tada sam shvatio da bih mogao da pokušam pošto sam imao već jedan fakultet upisan, da upišem glumu i zaista mi je pošlo za rukom. Profesor Branko Plešan, moj dragi profesor me primio na klasu i tako je sve počelo. Stekao sam iskustvo u Karlovačkoj gimnaziji na tim recitatorskim sekcijama, pošto sam imao tako dubok i prijatan glas koji je godio programu. Eto, tako sam počeo, ali nikada ranije nisam pre Akademije nijednom amaterskom pozorištu niti u nekom kulturnom umetničkom društvu, sad ima tih gomila škole glume, tada ih nije bilo, tako da nisam imao iskustva pre“.
Dosta poznatih glumaca nije imalo dodira sa Akademijom, koliko ona utiče na formiranje glumca, da li su jednako kvalitetni glumci koji je završe ili ne?
„Prvo moram da kažem da se često upotrebljava vrlo pogrešan izraz poput: „Ma on je glumac, on se ponaša kao glumac“ ili „ma on se ponaša kao neki glumac amater“. Među amaterima ima zaista velikih glumaca. Mislim da je njihova ljubav prema pozorištu i našem poslu, u stvari, siguran sam da je možda veća nego kod nekih među nama. Oni uglavnom pored toga što se amaterski bave glumom, pozorištem ili režijom, imaju verovatno i neki posao za koji su studirali, zanimanje kojim se bave, tako da svoje slobodno vreme provode u pozorištu. To je sigurno jedna ogromna ljubav prema umetnosti i pozorištu. Moj profesor je imao običaj da kaže „2 odsto talenat i 98 odsto rada“. Mi svi i dan danas moramo da radimo na sebi, čovek mora da radi na sebi da čita, prati i odlazi da gleda druge kolege i predstave, da gleda filmove, opere, balet, čita dobre knjige, odlazi u galerije. To je potrebno na Akademiji, jer je Akademija jedna velika radionica koja ti pruža sve, a na tebi je da uzmeš znanje od profesora i asistenata i da se razviješ“.
Kada pričamo o stilu, koliko je različito igrati u pozorištu, a koliko je različito kada igrate na filmu?
„Pozorište je iz večeri u veče, a film, scena, filmska scena na setu se snima samo tog dana u tom trenutku i čovek može na to da zaboravi. Potrebna je tada koncentracija. Tada se da posebna posvećenost i nadahnuće da se odigra scena. U tom trenutku, ali i posle te scene, više o njoj ne moraš da misliš“.
Šta Vam je draže?
„Ja sam čovek pozorišta i igrao sam preko 100 uloga koje sam napravio za 23 godine radnog staža, igrao sam nešto malo i na filmu i u serijama. Voleo bih da igram više naravno na filmu, ali ja sam vojnik pozorišta, ja služim pozorištu“.
Da li ste pre pristalica dobrog scenarija ili dobre glumačke ekipe?
„Zanimljivo pitanje. Pravo da Vam kažem, bez dobrog scenarija odnosno, bez dobre priče i drame, nema dobre predstave, međutim, jako je dobro i da imaš dobru glumačku postavu da bi se desilo jedno umetničko delo. Poučen nekim iskustvom citiraću Egona Savina. Radio sam jednu predstavu sa njim u Zrenjaninu „Zla žena“ Jovana Sterije Popovića, tada smo nekoliko puta za vreme tog procesa igrali „Bogojavljensku noć“. To je predstava koja se igrala 12 ili 13 godina na repertoaru Zrenjaninskog pozorišta i ja ga pitam: “ Egi, ti opet ideš da gledaš tu predstavu“? I on kaže: „Da Jugo, idem da slušam Šekspira“. Tako da sve te velike priče pogotovo klasika, naših klasika, svetskih klasika, su ono što ostaje zauvek i zato su svevremene. Mislim da je jako važna i glumačka podela, ali prava drama ili pravi scenario je zaista ono što je prohodnije i što glumcu i reditelju olakšava put“.
Šta je za Vas ostvarenje glumačkog sna i da li ste uspeli u tome?
„Najvažnije je da trajem, a ono što je moj glumački san, to je da me reditelji pozivaju da igram. Kad se desila ova nesrećna korona, to je bio prvi period kada duže od 6 meseci nisam radio novu predstavu ili nisam igrao predstavu. To mi se nikad nije desilo u životu. Diplomirao sam 97′ i od tad sam igrao, ako ne svako veče, onda svako drugo veče. Tek kad je bila ova pauza shvatio sam koliko mi nedostaje pozorište, a ono što je najvažnije je da glumac traje što duže, a što duže traje onda ga žele reditelji, i poštuje ga publika“.
Kada sportista igra na terenu koji je loš, tada se takvi uslovi terena mogu odraziti na njegovo raspoloženje, šta je to što glumcu može da utiče na njegovo (ne)zadovoljstvo prilikom neke uloge?
„Jedino što može glumca da čini nesrećnim kada reditelj ne zna šta hoće, a ono što nam ponajviše smeta i što nas čini tužnim je kada nemamo publike na predstavi. Sve je zbog publike. Tako da sam ja pomalo tužan i indisponiran kad vidim da je gledalište prazno“.
Koliko je dobro ili loše kada se supruga bavi istim poslom kao i vi?
„Mislim da ima više prednosti nego mana. Ona razume posao kojim se ja bavim kao što i ja razumem posao kojim se ona bavi. Mi smo podrška jedno drugom, retko kada kod kuće pričamo o poslu i pozorištu, tada smo maksimalno posvećeni svojoj deci. Mislim da ja sam srećan što mi je supruga glumica jer ne znam koja bi druga imala razumevanje za moje odsustvo od kuće“.
Lice grada: Milan Lane Jovanović – Proslavljeni bivši reprezentativac (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
