Popularni bend, Ateist Rep iz Novog Sada osnovan je 29. novembra 1988. godine. Jedan od osnivača ovog pank-rok benda je Aleksandar Popov koji nastupa od samog početka rada benda, a to je 22. maj 1989. godine pa sve do dana današnjeg. Kako u šali voli da kaže to će nastaviti da radi sve dok se ne raspadne, fizički.
Imate energične nastupe, da li uvek uživate u njima, ili je u pitanju samo čist posao?
Trudimo se da uživamo u svakom koncertu.
Mi to jako volimo da radimo, jer se trudimo da uradimo maksimalno profesionalno koliko možemo, da taj posao bude kako treba, odnosno perfektan.
Mi imamo visoke standarde koje smo postavili sami sebi. Trudimo se da to ispratimo.
Uživamo u svom poslu maksimalno, igramo se dok to radimo, ali, to je ipak rad od dva sata nekad i tri, sad sve ređe.
Treba tu i snage i energije i svega, a kad bi to bilo s lanca pušteno ne bi to tako dobro izgledalo i primetilo bi se.
Pauze bi bile velike između pesama, ljudima bi malo bilo dosadno, jer ne sviramo mi balade gde ti možeš između svake pesme da pričaš po 10 minuta.
Što se tiče muzike pokojnog Balaševića, to je bilo okej, ali kod nas odmah padne tenzija, a kad padne tenzija, piši propalo, moraš ispočetka da ih dižeš.
Vama je Mašinac na neki način, promenio život, da li danas u gradu postoji neko mesto koje može makar malo da se uporedi s njim?
Mašinac je bio društvena možda čak i privatna varijanta ali u početku je bio totalno društvena, studentska varijanta. Velik prostor doduše nizak. Ruku sam slomio na njemu barem jednom.
Simpatičan prostor… nije bio pravi koncertni prostor baš zbog puno stubova, cevi i niskog plafona, ali eto, bolji nismo imali a radio je posao.
Gomilu koncerata smo gledali od spolja, jer od spolja je bolje gledati koncert na Mašincu. Sve čuješ i vidiš od pozadi. Žao mi je što danas nema Mašinca.
Gomilu puta gde god da odemo smo rekli: „Majko moja, kako vi imate dobar prostor, a mi tako nešto nemamo“.
U zadnje vreme, dobili smo gomilu koncertnih prostora, neki nisu baš koncertni prostor ali rade posao, tipa Gerila, pa recimo, Dom kulture.
Tako da je npr. Fabrika bila prostor za svirku, pomalo neuslovan, ali čujem da su u poslednje vreme puno uradili da naprave dobar koncertni prostor. Voleo bih da odem u skorije vreme da poslušam nešto, pa da se uverim u to.
Jel planirate da nastavite tamo da nastupate?
Bogami teško, ako sviraš u Novom Sadu i ako treba da sviraš Blokstok, onda nije u redu prema tom Blokstoku da sviraš neki manji zatvoren prostor pre toga, ili ne daj bože mesec dana pre festivala.
Kad sviraš npr. Exit onda te festival uslovi da ne smeš da sviraš u Novom Sadu par meseci pre, jer gubiš ekskluzivnost tim svojim potezom. Tako da u skorije vreme nećemo svirati manje prostore u Novom Sadu, mada mi je žao.
Ja bih da sviramo i Dom kulture i Gerilu i Fabriku, i šta god drugo.
Mislim da je Crna kuća sad mnogo mala za nas, mada smo znali da sviramo rođendanske koncerte od po tri sata.
Ti koncerti su počinjali u sedam uveče pa smo mogli da izdržimo tri sata svirke i da se u normalno vreme vratimo kući.
Neki su vas vikendom pratili na fudbalu u Osnovnoj školi Žarko Zrenjanin, gde ste igrali s puno energije. Da li ste takvi samo kada je u pitanju fudbal i muzika, ili se u sve unosite sa istom dozom energije?
Mi smo tad dvorište Žarko Zrenjanin škole, dok smo igrali fudbal zvali park žrtava holesterola.
Tamo smo igrali subotom i nedeljom, dešavalo se da smo posle, petkom i subotom uveče, znali da se iskrivimo maksimalno pa smo onda sledeći dan igrali.
Mi kad igramo, igramo kao pravi fudbaleri od sat i po bez prestanka, oni bar imaju pauzu petnaest minuta između dva polu vremena, a mi smo to tukli u cugu.
Onda smo posle utakmice zabadali ispred dragstora ili ispred prodavnice obično u vreme kada to nije bio običaj kakav je danas širom naše države, a i šire.
Kad radiš nešto treba da radiš u fulu koliko god možeš da radiš, jer u tom slučaju ćeš i ti uživati i ljudima oko tebe neće biti bez veze.
Moj savet svima koji bilo šta rade, da rade koliko god to mogu s velikom posvećenošću.
Imate li omiljeni stih?
Bilo koji stih iz pesme „Radule, gaće ti se nadule“, pesma grupe Fluorel tačkaš koji je bio preteča Ateist Repa, jer smo mi ceo Fluorel tačkaš uzeli i ubacili u Ateist Rep.
Bilo koji stih pesme „Radule, gaće ti se nadule“ odnosno, „U Zmajevom gnezdu“ mi je omiljen, i „Bože hvata me panika, ta ovaj deblji nego pokojni Janika“ i slilčno.
Novi Sad dobija most, Vi ste jednom prilikom rekli da fali taj četvrti most, koji će se uskoro dogoditi. Šta vas to vuče preko one strane reke?
Rakovac me vuče i Fruška gora me vuče. Verovatno i veliki deo ljudi u Novom Sadu.
Ja sam ranije pre nego što su ga srušili, vozio bicikl bar dva puta nedeljno negde oko 45 km, ali pola od tih 45 kilometara je asfalt a pola sam vozio kroz šumu.
Danas to ljudi rade kolima, stave bicikl na kola, odu kolima, i onda se biciklom voze samo kroz šumu, ne idu asfaltom jer asfaltom idu kola i sigurnije je tako.
Kad su srušili most meni je trebalo da pređem tih 50 km da bi vozio svega 7 ili 8 kilometara šume, što mi je bilo bez veze. Da vozim 70, 80 km nisam imao snage za to, a sad pogotovo.
Fruška gora je nešto što nas vuče na onu stranu sigurno. Imam kuću u Rakovcu, pa me vuče da idem na onu stranu. Lepo je da svi odavde mogu da odu gore, jer gore je nekako prirodnije, na Pejićevim salašima recimo.
Dok smo dolazili na intervju, primetili smo da nema kučeta koje niste pomazili. Da li je pas čovekov najbolji prijatelj?
Definitivno je pas čovekov najbolji prijatelj.
Velika većina tih pasa je super, čak i oni što laju na one što voze bicikle, i oni su okej, kad ih malo bolje u poznaš. Mislim na onog crnog pita kod rasadnika, on zna da pojuri one što voze bicikl, a inače je i on super kuca.
Preuzmite android aplikaciju.
