Projekcija je da će inflacija sledeće godine u proseku iznositi 4,9 odsto u odnosu na ovogodišnji prosek, čime se primičemo onome što smo imali pre početka inflacije, izjavio je danas direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.
„Znamo da je inflacija inicirana međunarodnim okruženjem, odnosno tamo je počela krajem 2021. godine, a onda se unekoliko rasplamsala početkom 2022. sa početkom rata u Ukrajini, kidanjem lanaca snabdevanja i slično.
Pored međunarodnog okruženja postoji još jedan uzročnik, koji je pogurao tražnju, a to je novac iz fiskalne sfere kojim je država pomagala privredu i stanovništvo”, rekao je on.
Dodao je da je tako nešto bilo neophodno i da fiskalna politika donosi mere zaštite, a monetarna to amortizuje restriktivnim merama, među kojima su osnovna referentna kamatna stopa, zatim gornja i donja granica za depozite, te obavezna rezerva banaka na kredite.
Pritom, istakao je Kovačević, ova sterilizacija novčane mase na plate i penzije ne može da deluje odmah.Prema njegovim rečima, inflaciju vuku energenti i hrana, ali kada se gleda kretanje inflacije od proletos, vidi se da je kod hrane međugodišnja inflacija u aprilu i maju iznosila 24 odsto, a sada je 14 procenata, dok je ukupna inflacija 10,2 odsto i blizu je silaska na jednocifreni nivo.
Kada je reč o dugovima zemlje, istakao je da nije bitno samo koliki je dug u apsolutnom iznosu, nego koliko je njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) i kolika je stopa servisiranja duga.
„Svi već znamo da je je učešće javnog duga u BDP-u, oko 51- 52 odsto što je dobro, a što se tiče stope servisiranja duga, ona zapravo pokazuje kolika je otplata glavnice i kamate u toku godine u odnosu na izvoz roba i usluga.
Ta stopa ove godine iznosi 12,3 odsto, dok je granica rizičnosti, odnosno stvaranja problema održivosti ili najavljivanja krize duga, oko 27 do 28 odsto” , rekao je Kovačević.
Preuzmite android aplikaciju.
