Danas nije teško biti drugačiji. Dovoljno je samo da probušiš rupicu za miđušu na neprikladnom mestu, iskombinuješ dva nesvakidašnja i neuklopiva komada odeće ili ofarbaš kosu u neku florescentnu boju.
U tim slučajevima bićeš panker, čudak, alternativac, ali, hvala Bogu, ne i otpadnik. Danas si otpadnik samo ukoliko si politički buntovnik. Ali, gle čuda, na strani vladajuće partije.
U Novom Sadu već godinama živi i raste jedan tihi, ali osvajajući trend. Trend zvani “biti viša klasa“, “biti u pravu“ i na kraju krajeva “biti pravi gariša“.
To znači da ovde naglas možeš da kažeš da si robijao, konzumirao lake i teške droge, oprobao se u homosekusalizmu, ali nikako naglas ne smeš da izgovoriš da si na izborima, ne daj Bože, zaokružio broj 1.
Da si gariša podrazumeva se ako:
Ako si starosađanin, ako je tvoja porodica još davno naselila najtraženije kvartove za život u našem gradu, poput, recimo, Limana ili ako si ostvario lokalni “američki san“ i sam uspeo da kupiš gajbu u ovom, kako mnogi Novosađani smatraju, intelektualno najelitnijem kraju.
Međutim, iako na Limanu stvarno žive veoma pametni ljudi, širenje grada dovelo je do toga da su pametni mozgovi morali da kupuju stanove i na drugim mestima, pa je tako ostatak intelektualne elite, koji nije našao mesta u mirnom kvartu na obali Dunava, počeo da se naseljava kojekuda po Novom Sadu.
Zbog toga danas pametnih glava ima i na Novom naselju, Detelinari, Slanoj Bari, Veterniku i mnogim drugim naseljima koja čine ovaj grad.
Kako pojam “više klase“ najednom nije mogao da se prezentuje samo geografskim položajem, kako je ranije bila praksa, mi Novosađani smo naprosto morali da pronađemo nešto zbog čega bismo bili superiorniji od drugih.
Kud svi Turci…
Teren za ostvarivanje svojih zamisli, tačnije onog dokazivanja da smo po nečemu bolji ili lošiji od drugog, ne morate dva puta da pogađate, pronašli smo u politici.
Podelili smo se na one “pametne“ i one “glupe“, jer nam je na kraju krajeva izgleda jedino bitno da se podelimo. I nemojte se zavaravati da je ovde imalo bitno ko je i kako opravdao svoj naziv, bitno je jedino ko je glasnije vikao i servirao sebe kao superiornijeg.
Dok su jedni radili, drugi su vikali da su oni za vreme njihove vladavine radili više, radili bolje.
E, tu dolazimo do kokošijeg slepila i momenta u kome shvatiš da čoveku možeš baš svašta da prodaš samo ako ga dovoljno dugo ubeđuješ.
Čudo je današnji marketing pogotovo ako ti potvrđuje ono što želiš da čuješ.
To vam je kao kada prijateljica ženi svakodnevno govori da je smršala, iako joj ogledalo potvrđuje suprotno. Ona cveta od sreće dok svakim danom sve više jede verujući da se ne goji, jer razume se, veruje svojoj prijateljici.
Međutim, jednoga dana će morati da se suoči sa istinom, a tada, tada će naravno krivca pronaći u svemu drugome, osim u sebi. Ne radimo li svi tako?
Podelili smo se na tihe i glasne
Da nema tih istih, tihih, koji ne valjaju, ovi glasni danas ne bi mogli sebi da priušte tako udobne fotelje i moderne računare iza kojih se skrivaju i štite svojim izmišljenim sajber alter-egoima.
Ali nemojte misliti da to nije unapred smišljeno, jer eliti se sad od prekomernog korišćenja računara kvari vid i usporava mozak, a to sve na brk onih nepismenih krezubih.
Podelili smo se na glupe i pametne
Da nema tih “glupih“, Novi Sad ne bi postao još jedna silicijumska dolina u Evropi.
Da oni, sa njihovim “bogznakakvim“ namerama nisu odlučili da obeležavaju pogrome i trude se da se svaka srpska žrtva nikada ne zaboravi mi bi se i dalje izvinjavali za sve što jesmo i sve što nismo, a baš nam je lepo krenulo sa time. Sram ih bilo.
Da nema njih, police u prodavnicama bi nam bile kao u većini evropskih zemalja usled rata, poluprazne, bez osnovnih namirnica.
Baš smo hteli na dijetu, ali i to su nam pokvarili!
Spoljnjoj politici davno bismo davali četr’es dana, Bog da joj dušu prosti!
Osnovni problem današnjice jeste što ljudi ne proveravaju ništa od informacija koje dobiju.
Dovoljno je da samo jedan dripac na ulici izmisli neku smicalicu i pusti je po internetu, to će se zavrteti, barem u tom internet svetu, iako je istina, možda, u potpunosti drugačija.
Dakle, danas nije poenta biti ispravan, vredan, radan, inovativan. Danas je ključ uspeha biti glasan i glasno negodovati na sve što se ispred nas nađe.
Nego, nekad pomislim da su ovi “glupavi“ ponekad stvarno naivni jer uporno govore: “Dajte nam vi rešenja za probleme u kojima nam se nalazi država. Radi smo za saradnju!“
Nemojte me pogrešno shvatiti, ja sam uvek za demokratiju, nego, teško se bilo šta pametno može čuti od ljudi koji u proteklih deset godina nisu uspeli da oforme “poštenu“ opoziciju.
To me neodoljivo asocira na malu Milicu iz serije “Otvorena vrata“ koja misli da je zbog nekoliko amndmana koje je pročitala spremna da vodi državnu politiku, a onda se, kad se naiđe na prvi ozbiljan problem i Cakana podvikne, najednom seti da je samo dete i da joj je deset godina.
Eto, koliko god je super da si toliko pametan da shvatiš da još uvek nisi dovoljno velik da skineš pelene, pametnim te ipak čini kada osvestiš da je pelena prepuna, znamo već čega, te da je red da je promeniš.
D.D.
Tradicionalno okupljanje ispred televizora povezuje Novosađane
Preuzmite android aplikaciju.
