Данас није тешко бити другачији. Довољно је само да пробушиш рупицу за миђушу на неприкладном месту, искомбинујеш два несвакидашња и неуклопива комада одеће или офарбаш косу у неку флоресцентну боју.
У тим случајевима бићеш панкер, чудак, алтернативац, али, хвала Богу, не и отпадник. Данас си отпадник само уколико си политички бунтовник. Али, гле чуда, на страни владајуће партије.
У Новом Саду већ годинама живи и расте један тихи, али освајајући тренд. Тренд звани “бити виша класа“, “бити у праву“ и на крају крајева “бити прави гариша“.
То значи да овде наглас можеш да кажеш да си робијао, конзумирао лаке и тешке дроге, опробао се у хомосекусализму, али никако наглас не смеш да изговориш да си на изборима, не дај Боже, заокружио број 1.
Да си гариша подразумева се ако:
Ако си старосађанин, ако је твоја породица још давно населила најтраженије квартове за живот у нашем граду, попут, рецимо, Лимана или ако си остварио локални “амерички сан“ и сам успео да купиш гајбу у овом, како многи Новосађани сматрају, интелектуално најелитнијем крају.
Међутим, иако на Лиману стварно живе веома паметни људи, ширење града довело је до тога да су паметни мозгови морали да купују станове и на другим местима, па је тако остатак интелектуалне елите, који није нашао места у мирном кварту на обали Дунава, почео да се насељава којекуда по Новом Саду.
Због тога данас паметних глава има и на Новом насељу, Детелинари, Сланој Бари, Ветернику и многим другим насељима која чине овај град.
Како појам “више класе“ наједном није могао да се презентује само географским положајем, како је раније била пракса, ми Новосађани смо напросто морали да пронађемо нешто због чега бисмо били супериорнији од других.
Куд сви Турци…
Терен за остваривање својих замисли, тачније оног доказивања да смо по нечему бољи или лошији од другог, не морате два пута да погађате, пронашли смо у политици.
Поделили смо се на оне “паметне“ и оне “глупе“, јер нам је на крају крајева изгледа једино битно да се поделимо. И немојте се заваравати да је овде имало битно ко је и како оправдао свој назив, битно је једино ко је гласније викао и сервирао себе као супериорнијег.
Док су једни радили, други су викали да су они за време њихове владавине радили више, радили боље.
Е, ту долазимо до кокошијег слепила и момента у коме схватиш да човеку можеш баш свашта да продаш само ако га довољно дуго убеђујеш.
Чудо је данашњи маркетинг поготово ако ти потврђује оно што желиш да чујеш.
То вам је као када пријатељица жени свакодневно говори да је смршала, иако јој огледало потврђује супротно. Она цвета од среће док сваким даном све више једе верујући да се не гоји, јер разуме се, верује својој пријатељици.
Међутим, једнога дана ће морати да се суочи са истином, а тада, тада ће наравно кривца пронаћи у свему другоме, осим у себи. Не радимо ли сви тако?
Поделили смо се на тихе и гласне
Да нема тих истих, тихих, који не ваљају, ови гласни данас не би могли себи да приуште тако удобне фотеље и модерне рачунаре иза којих се скривају и штите својим измишљеним сајбер алтер-егоима.
Али немојте мислити да то није унапред смишљено, јер елити се сад од прекомерног коришћења рачунара квари вид и успорава мозак, а то све на брк оних неписмених крезубих.
Поделили смо се на глупе и паметне
Да нема тих “глупих“, Нови Сад не би постао још једна силицијумска долина у Европи.
Да они, са њиховим “богзнакаквим“ намерама нису одлучили да обележавају погроме и труде се да се свака српска жртва никада не заборави ми би се и даље извињавали за све што јесмо и све што нисмо, а баш нам је лепо кренуло са тиме. Срам их било.
Да нема њих, полице у продавницама би нам биле као у већини европских земаља услед рата, полупразне, без основних намирница.
Баш смо хтели на дијету, али и то су нам покварили!
Спољњој политици давно бисмо давали четр’ес дана, Бог да јој душу прости!
Основни проблем данашњице јесте што људи не проверавају ништа од информација које добију.
Довољно је да само један дрипац на улици измисли неку смицалицу и пусти је по интернету, то ће се завртети, барем у том интернет свету, иако је истина, можда, у потпуности другачија.
Дакле, данас није поента бити исправан, вредан, радан, иновативан. Данас је кључ успеха бити гласан и гласно негодовати на све што се испред нас нађе.
Него, некад помислим да су ови “глупави“ понекад стварно наивни јер упорно говоре: “Дајте нам ви решења за проблеме у којима нам се налази држава. Ради смо за сарадњу!“
Немојте ме погрешно схватити, ја сам увек за демократију, него, тешко се било шта паметно може чути од људи који у протеклих десет година нису успели да оформе “поштену“ опозицију.
То ме неодољиво асоцира на малу Милицу из серије “Отворена врата“ која мисли да је због неколико амндмана које је прочитала спремна да води државну политику, а онда се, кад се наиђе на први озбиљан проблем и Цакана подвикне, наједном сети да је само дете и да јој је десет година.
Ето, колико год је супер да си толико паметан да схватиш да још увек ниси довољно велик да скинеш пелене, паметним те ипак чини када освестиш да је пелена препуна, знамо већ чега, те да је ред да је промениш.
Д.Д.
Tradicionalno okupljanje ispred televizora povezuje Novosađane
Преузмите андроид апликацију.
