Почевши од 1998. године сваког 1. фебруара Град Нови Сад уручује Фебруарску награду за најзначајније дело и достигнуће грађана Новог Сада.
Награда се додељује 1. фебруара, на дан када је Град Нови Сад проглашен слободаним градом, давне 1748. године.
У награду је укључена повеља, статуа голубице и новчана захвалница.
Од свих предложених кандидата добитника Фебруарске награде бира Скупштина града Новог Сада.
Ове године се додељује 25. по реду Фебруарска награда и биће уручена виолинисти Стефану Миленковићу.
Од 1998. године па до данас, многа позната имена добила су одликовање Фебруарске награде града Новог Сада. Награде су додељене због великог залагања добитника за Град, како научним, тако и уметничким постигнућима, али и многим другим.
Сви Добитници Фебруарске награде
2021. године Фебруарску награду понео је новосдаски композитор Стеван Дивјаковић. Композитор Стеван Дивјаковић је добитник бројних награда и признања, а његова дела изводе се широм Европе. У Новом Саду је организовао бројне фестивале, био је директор и професор и у музичкој школи „Исидор Бајић”, такође директор и професор на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду и управник у Српском народном позоришту…
2020. године Фебруарску награду понео је проф. др Владимир Петровић. Професор др Владимир Петровић је редовни професор на Медицинском факултету и директор Института за јавно здравље Војводине. Посебно се истакао у 2020. години, години пандемије и друштвене кризе када су његови истраживачки радови на пољу медицине допринели заштити и спречавању заразе.
2019. године Фебруарску награду понела је Јоланд Корора. Јоланд Корора је председница Националног удружења родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР) које је основано 2003. године. Новосађанка Јоланд Корора се истакла у својим активностима, пре свега у бројним акцијама које је организовала како би унапредила живот деци оболелој од рака.
2018. године Фебруарску награду понео је Душан Тадић. Душан Тадић је познати српски фудбалер који је годинама играо за ФК „Војводина“. Ове године је играо за фудбалску репрезентацију Србије на Светском првенству у фудбалу у Катару и био капитен нашег тима. Тадић се годинама уназад истакао по својој одличној фудбалској каријери играјући у врхунским европским клубовима. Тренутно је играч и капитан ФК „Ајакс“ из Холандије.
2017. године Фебруарску награду понео је проф. др Тихомир Вејновић. Проф. др Тихомир Вејновић је изузетан лекар и стручњак чији је рад препознат широм света. По струци је лекар специјалиста гинекологије и акушерства и субспецијалиста перинатологије, звање редовног професора стекао је на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду. Бивши је управник Клинике за гинекологију и акушерство КЦ Војводине. На сајту града стоји да је професор био члан међуодељенског одбора САНУ за биологију и хуману репродукцију, члан Академије Медицинских наука Српског лекарског друштва, члан Одбора за хуману репродукцију Одељења медицинских наука САНУ, почасан члан у пет међународних удружења, председник регионалног Удружења гинеколога и акушера. Посебно се истакао са модификацијом технике царског реза која се практикује у многим државама.
2016. године Фебруарску награду понела је Ивана Шпановић (Вулета). Ивана Шпановић сада Ивана Вулета позната је српска атлетичарка која живи у Новом Саду. Ивана је најбоља српска атетичарка, вицешампионка и чланица атлетског клуба „Војводина“. Истичу се посебно њене медаље бронзе на Светском првенству у Москви, Светском првенству у Пекингу, као и на Олимпијским играма у Рио де Жеинеру. Победница је Дијамантске лиге за 2016. и 2017. годину. На Европском првенству у дворани 2017. године поставила је национални рекорд и трећи резултат свих времена у дворани. Носилац је Ордена Карађорђеве звезде и Ордена Његоша.
2015. године Фебруарску награду понео је Јован Дејановић. Био је некадашњи председник Скупштине општине и Градске скупштине Новог Сада. Дао је изузетан допринос привредном, културном и урбанистичком развоју Новог Сада. За време његовог мандата изграђени су Мост слободе, СНП, СПЕНС као и многи други образовни и здравствени објекти.
2014. године Фебруарску награду понео је Душан Ковачевић. Директор је и оснивач музичког фестивала „ЕXIT“, ово признање је добио за афирмацију имена и реномеа града Новог Сада на светском нивоу путем фестивала „EXIT„.
2013. године Фебруарску награду понео је проф. др Драган Поповић. Редовни је професор Факултета техничких наука департмана за енергетику, електронику и телекомуникације и оснивач предузећа „Telvent DMS“. Аутор је и коаутор више од 50 чланака у међународним часописима и конференцијама. Учествовао је и водио многобројне пројекте и студије. Ово признање му је додељено за значајне резултате у области електроенергетског инжењеринга остварене применом научног знања и ангажовања високообразованих младих стручњака у привредном друштву.
2012. године Фебруарску награду понео је проф. др Ђорђе Петровић. Професор Медицинског факултета у Новом Саду и специјалиста ортопедије вилице. Иницирао је оснивање Службе кућног лечења и Превентивног центра, а залагао се за изградњу нових, реконструкцију и опремање постојећих објеката Дома здравља „Нови Сад“.
2011. године Фебруарску награду понео је др Душан Попов. Попов је аутор „Енциклопедије Новог Сада“, дела које се састоји из 30 томова, а захваљујући њему Нови Сад је један од ретких градова који имају своју енциклопедију. Новинарством се бавио од 1945. године.
2010. године Фебруарску награду понео је Боривој Бора Отић. Отић је дугогодишњи новинар Радио-телевизије Војводине, својим вишегодишњим радом на телевизији и радију дао је велики допринос култури новинарства и очувању традиције и културних вредности Новог Сада и овог подручја.
2009. године Фебруарску награду понео је Јован Адамов. Адамов је српски композитор и диригент забавне музике. Највише је упамћен као диригент познате дечје емисије „Музички тобоган“. Као композитор забавних мелодија учествовао је на многим такмичењима где је освојио мноштво награда. Поред шлагера, староградских песама и романси, писао је и филмску и сценску музику.
2008. године Фебруарску награду понео је Димитриије Боаров. Био је новинар и публициста, један је од десет оснивача београдског недељника „Време“. Био је предавач на Филозофском факултету Новом Саду на одсеку за медијске студије. За Боарова стручњаци тврде да је најбољи и најутицајнији економски новинар у земљи.
2007. године Фебруарску награду понео је академик Славко Гавриловић. Био је српски историчар и академик САНУ. Предмет истраживања академика Гавриловића била је историја панонског и балканског простора у распону од 16. до 19. века. Објавио је неколико десетина монографија, зборника архивске грађе као и стотине научних радова. Био је професор на катедри за историју на Филозофском факултету у Новом Саду.
2006. године Фебруарску награду понео је Милорад Мића Михајловић. Био је академски сликар који је добио мноштво признања како у Србији тако и у иностранству. Самосталне изложбе имао је од 1964. године, а у италијанском граду Фарлију добио је статус почасног грађанина. Остао је упамћен по томе што је илустровао књигу Мирослава Антића „Плави чуперак“.
2005. године Фебруарску награду понео је др Драшко Ређеп. Био је есејиста, књижевни и ликовни критичар. Дугогодишњим радом на српској литерарној сцени оставио је немерљив траг и смернице за нова тумачења наше и регионалне књижевности. Добитник је многих друштвених признања, дао је допринос афирмацији русинске, мађарске и словачке културе на овим просторима. Био је професор на Филозофском факултету у Новом Саду.
2004. године Фебруарску награду понео је Родољуб Маленчић. Родољуб је један од ретких преживелих у стравичном злочину мађарских фашиста, у погрому у Новом Саду познатом под називом „Новосадска рација“.
2003. године Фебруарску награду понео је Ласло Вегел. Ласло је романсијер, есејиста, драмски писац и позоришни критичар. Носилац је највећег мађарског признања за стваралаштво „Лајош Кошут“. Његова најзначајнија дела су романи: Мемоари једног макроа, Дупла експозиција, Паренеза и остали.
2002. године Фебруарску награду понела је Рита Кинка. Рита је српска пијанисткиња и клавирски педагог мађарског порекла. Усавршавала се у Њујорку на „Juilliard School of Music“ у класи Ђерђа Шандора. Одржала је преко 600 концерата у читавом свету од 1975. године до данас. Редовни је професор на предмету клавир и шеф катедре на Академији уметности у Новом Саду.
2001. године Фебруарску награду понела је Мира Бањац. Мира Бањац је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица, често сматрана за највећу звезду српске кинематографије и најпознатија глумица са простора АП Војводине. Добитница је највећих признања у глуми попут Добричиног прстена, две Златне арене, Нушићеве награде, Златног ћурана и награде Павле Вуисић. Током своје богате каријере која је трајала 70 година играла је са скоро свим највећим глумачким звездама на овом простору. Глумила је у најпознатијим српским филмовима и серијама попут: Камионџија, Врућ ветар, Сјећаш ли се Доли Бел, Варљиво лето, Радован Трећи, Лепа села лепо горе, Нож, Породично благо, Она воли звезду, Вратиће се роде и остали.
2000. године Фебруарску награду понео је Александар Тишма. Био је српски песник и писац, 0д 1949. године живео је у Новом Саду и радио у издавачком предузећу „Матица српска“. Од 2019. године додељује се награда „Александар Тишма“ за најбољу књигу. Најпознатији романи су му: Књига о Бламу, Употреба човека, Капо, Вере и завере и Женарник.
1999. године Фебруарску награду понео је проф. др Нинослав Радовановић. Био је српски академик и доктор медицинских наука и један од најпознатијих кардиохирурга у Србији. Био је први директор Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици, што је тада био сјајан период за развој српске кардиохирургије и захваљујући њему Институт у Сремској Каменици стиче углед у свету.
1998. године Фебруарску награду понео је Ђорђе Балашевић. Био је српски кантаутор и песник, члан група Жетва и Рани мраз. Укупно је објавио 12 албума, глумио је у неколико телевизијских серија за које је писао и музику. Сматра се једним од највећих кантаутора на просторима бивше Југославије који је оставио немерљиво дубок траг у музици и поезији на овим просторима.
Osnivač SNP-a i autor teksta „Bože pravde“ – kako je Jovan Đorđević „podigao“ srpsko pozorište?
Преузмите андроид апликацију.