Laži nikada nisu rešenje, ali takođe ne postoji osoba koja ne laže. Jedina razlika je u učestalosti laganja, ozbiljnosti laži i posledicama koje nose.
Jedno istraživanje je pokazalo da muškarci češće lažu i da sebe smatraju boljim lažovima od žena. Da li se slažete?
Istraživanja pokazuju da postoji jasna veza između laganja i pola i da je duplo veća verovatnoća da će se muškarci izvući od laganja nego žene i da su mnogo bolji u laganju.
Istraživači su ispitali 196 ljudi: pola muškaraca, pola žena. Prosečna starost učesnika bila je 39 godina. Postavljeno im je niz pitanja, uključujući:
Koliko su uspešni u laganju? Koliko su laži izgovorili u protekla 24 sata? Koje su laži izgovorili i kome, da li se to dogodilo uživo ili tekstualno, na primer?
Istraživači su želeli da se fokusiraju na one koji su dobri u laganju i pokušaju da shvate kako to rade i kome, dodajući da ljudi koji su odlični u laganju uglavnom lažu više od drugih, posebno njihova porodica, prijatelji, romantični partneri i kolege.
Rezultati su pokazali da oni skloni laganju uglavnom to čine svojim najmilijima i zbog toga ostaju nekažnjeni. Još jedan zanimljiv zaključak je da vrhunski lažovi nikada neće lagati putem poruka, već uvijek uživo.
Ključna strategija
Jedna od ključnih strategija koje lažovi koriste za iznošenje ubedljivih laži je da formiraju priču koja je bliska istini i da ne otkriva previše informacija. Grupa koja je učestvovala u istraživanju navela je da ako lažu, najčešće lažu o trivijalnim, bezazlenim stvarima. Preterivanje, skrivanje informacija i izmišljanje detalja takođe su bile neke od laži koje su priznali. I dok su poslodavci i vlasti bili ti koji su najmanje lagali, porodica, prijatelji ili kolege su bili ti koji su nosili teret, rekli su.
Zanimljivo je da je istraživanje pokazalo da ne postoji veza između nivoa obrazovanja učesnika i njihove sposobnosti da lažu. Takođe je zaključeno da je potrebno više istraživanja da bi se bolje razumele sposobnosti dobrih lažova.
Zašto neki ljudi lažu više od drugih?
Laganje je klizav teren i iako smo svi krivi što smo uvek u situaciji da osećamo potrebu da lažemo, iz bilo kog razloga, mnogi ljudi pribegavaju patološkom laganju. Ovaj oblik laganja je kontinuiran, a samim tim i veoma štetan jer postaje normalan oblik komunikacije i vremenom utiče na dobrobit osobe koja laže i njegovog okruženja, odnosa i karijere.
Glavni razlozi patološkog laganja su želja za pažnjom ili potreba za saosećanjem i prihvatanjem. Patološki lažovi često imaju antisocijalni poremećaj ličnosti.
Istraživanja sugerišu da je ovaj ekstremni oblik laganja povezan sa određenim neurološkim obrascem; patološki lažovi doživljavaju deficite mikro pamćenja, u kombinaciji sa oštećenjem frontalnih režnjeva koji kritički procenjuju informacije.
U takvim slučajevima, osoba nije u stanju da proceni tačnost onoga što govori i stoga je u stanju da laže kao da govori istinu. Mozak patoloških lažova se razlikuje od mozga nelažova, sugeriše studija iz 2015.
Istraživači su otkrili da postoji veća količina bele materije u prefrontalnom korteksu mozga patološkog lažova i zaključili su da bi ovaj veći sadržaj bele materije mogao biti okidač za uobičajeno laganje.
Patološko laganje je mentalni poremećaj, a patološki lažovi žive u svetu mašte. Oni generalno imaju nisko samopoštovanje, ali se poremećaj može lečiti ako se otkrije dovoljno rano.
Preuzmite android aplikaciju.
