Као опште правило, од жена се очекивало да се удају, имају децу и одржавају дом.
Жене у старој Грчкој живеле су у прилично ограниченом друштвеном уређењу и погледу на права и обавезе. Као опште правило, од жена се очекивало да се удају, имају децу и одржавају дом.
Неке су биле робови или слуге у угледним домаћинствима или су радиле у трговини женским телима забављајући мушкарце из различитих друштвених слојева.
Међутим, једно је било сигурно, осим ретких изузетака, жене нису могле да гласају, да поседују земљу или да је наследе, добијале су ниже образовање у поређењу са мушкарцима и у великој мери су се за своје материјално благостање ослањале на мушки род.
Истраживање грчких жена
Да бисте разумели живот старогрчких жена, иронично, морате се информасати из писања мушкараца.
Постојала је изразита разлика између третмана жена у различитим грчким градовима-државама. Многи извори из тог периода потичу из Атине, где жене нису уживале толико привилегија као њихове сестре у Спарти.
Класа је такођа утицала на животе жена, при чему су жене више класе уживале више материјалних привилегија, али су биле затвореније и чуваније од оних из нижих класа.
Младост и образовање
Као и у многим другим културама у којима доминирају мушкарци, и старогрчко друштво би ретко јавно признавало рођење девојчице. Женске бебе су биле у много већем ризику да их родитељи напусте по рођењу него мушки потомци.
Сва деца у старој Грчкој су похађала школу. За дечаке, наставни програм је укључивао математику, поезију, књижевност, писање, музику и атлетику.
Девојчице су уживале у сличном образовању, иако је већи фокус био на музици, плесу и гимнастици, и уопштено говорећи, вештинама које су потребне да би биле добре мајке и супруге. Стимулисање женског интелекта није било приоритет.
Опет, све то је било мало другачије у Спарти, где су жене поштоване као мајке ратника и тако им је било дозвољено софистицираније образовање.
Брак
Младе жене су се обично удавале са 13 или 14 година. Бракове је обично организовао отац или најближи мушки старатељ који је бирао мужа и примао мираз.
Бракови нису имали много везе са љубављу. Најбоље чему су се обично надали била је „филија“ – генерално љубавно осећање пријатељства – пошто је „ерос“, љубав према жени, муж тражио на другом месту.
Бракови су се могли прекинути из три разлога. Први и најчешћи је био одбијање мужа. Није био потребан повод, а тражило се само враћање мираза.
Друга опција је била да супруга напусти породичну кућу. Ово се дешавало ретко, јер би нарушило друштвени статус жене.
Трећи разлог је када отац тражи да му зет врати ћерку зато што је добио другу понуду са значајнијим миразом. Ово је било могуће само ако је жена била без деце.
Ако је жени умро муж, од ње се захтевало да се уда за најближег мушког рођака како би заштитила породичну имовину.
Живот код куће
Жене старе Грчке биле су углавном затворене у кући. Мушкарци би служили држави, док су се жене бавиле домаћинством. Од жена се очекивало да подижу и рађају децу и преузимају кућне обавезе, понекад уз помоћ робова, ако је муж довољно богат.
Контакт са мушкарцима који им нису рођаци био је обесхрабрен. Имућне жене у Атини све време када су биле напољу биле су у друштву својих рођака, а понекад им уопште није било дозвољено да напуштају кућу.
Насупрот томе, спартанске жене су се ретко удавале пре 20. године и биле су схваћене као важне личности, наравно ако су правилно одгајале будуће спартанске ратнике.
Жене у Спарти, Делфима, Тесалији и Мегари такође су могле да поседују земљу, а због војних кампања у којима су њихови мужеви били одсутни, често су имале контролу над својим домовима.
Rešena misterija zašto su egipatskim statuama polomljeni nosevi
Преузмите андроид апликацију.
