Kao opšte pravilo, od žena se očekivalo da se udaju, imaju decu i održavaju dom.
Žene u staroj Grčkoj živele su u prilično ograničenom društvenom uređenju i pogledu na prava i obaveze. Kao opšte pravilo, od žena se očekivalo da se udaju, imaju decu i održavaju dom.
Neke su bile robovi ili sluge u uglednim domaćinstvima ili su radile u trgovini ženskim telima zabavljajući muškarce iz različitih društvenih slojeva.
Međutim, jedno je bilo sigurno, osim retkih izuzetaka, žene nisu mogle da glasaju, da poseduju zemlju ili da je naslede, dobijale su niže obrazovanje u poređenju sa muškarcima i u velikoj meri su se za svoje materijalno blagostanje oslanjale na muški rod.
Istraživanje grčkih žena
Da biste razumeli život starogrčkih žena, ironično, morate se informasati iz pisanja muškaraca.
Postojala je izrazita razlika između tretmana žena u različitim grčkim gradovima-državama. Mnogi izvori iz tog perioda potiču iz Atine, gde žene nisu uživale toliko privilegija kao njihove sestre u Sparti.
Klasa je takođa uticala na živote žena, pri čemu su žene više klase uživale više materijalnih privilegija, ali su bile zatvorenije i čuvanije od onih iz nižih klasa.
Mladost i obrazovanje
Kao i u mnogim drugim kulturama u kojima dominiraju muškarci, i starogrčko društvo bi retko javno priznavalo rođenje devojčice. Ženske bebe su bile u mnogo većem riziku da ih roditelji napuste po rođenju nego muški potomci.
Sva deca u staroj Grčkoj su pohađala školu. Za dečake, nastavni program je uključivao matematiku, poeziju, književnost, pisanje, muziku i atletiku.
Devojčice su uživale u sličnom obrazovanju, iako je veći fokus bio na muzici, plesu i gimnastici, i uopšteno govoreći, veštinama koje su potrebne da bi bile dobre majke i supruge. Stimulisanje ženskog intelekta nije bilo prioritet.
Opet, sve to je bilo malo drugačije u Sparti, gde su žene poštovane kao majke ratnika i tako im je bilo dozvoljeno sofisticiranije obrazovanje.
Brak
Mlade žene su se obično udavale sa 13 ili 14 godina. Brakove je obično organizovao otac ili najbliži muški staratelj koji je birao muža i primao miraz.
Brakovi nisu imali mnogo veze sa ljubavlju. Najbolje čemu su se obično nadali bila je „filija“ – generalno ljubavno osećanje prijateljstva – pošto je „eros“, ljubav prema ženi, muž tražio na drugom mestu.
Brakovi su se mogli prekinuti iz tri razloga. Prvi i najčešći je bio odbijanje muža. Nije bio potreban povod, a tražilo se samo vraćanje miraza.
Druga opcija je bila da supruga napusti porodičnu kuću. Ovo se dešavalo retko, jer bi narušilo društveni status žene.
Treći razlog je kada otac traži da mu zet vrati ćerku zato što je dobio drugu ponudu sa značajnijim mirazom. Ovo je bilo moguće samo ako je žena bila bez dece.
Ako je ženi umro muž, od nje se zahtevalo da se uda za najbližeg muškog rođaka kako bi zaštitila porodičnu imovinu.
Život kod kuće
Žene stare Grčke bile su uglavnom zatvorene u kući. Muškarci bi služili državi, dok su se žene bavile domaćinstvom. Od žena se očekivalo da podižu i rađaju decu i preuzimaju kućne obaveze, ponekad uz pomoć robova, ako je muž dovoljno bogat.
Kontakt sa muškarcima koji im nisu rođaci bio je obeshrabren. Imućne žene u Atini sve vreme kada su bile napolju bile su u društvu svojih rođaka, a ponekad im uopšte nije bilo dozvoljeno da napuštaju kuću.
Nasuprot tome, spartanske žene su se retko udavale pre 20. godine i bile su shvaćene kao važne ličnosti, naravno ako su pravilno odgajale buduće spartanske ratnike.
Žene u Sparti, Delfima, Tesaliji i Megari takođe su mogle da poseduju zemlju, a zbog vojnih kampanja u kojima su njihovi muževi bili odsutni, često su imale kontrolu nad svojim domovima.
Rešena misterija zašto su egipatskim statuama polomljeni nosevi
Preuzmite android aplikaciju.
