Posle skoro dva meseca ruskog rata protiv Ukrajine, Kremlj je preduzeo vanredne korake da otupi ekonomsku kontraofanzivu sa Zapada. Iako Rusija može da ostvari neke simbolične pobede, puni uticaj zapadnih sankcija počinje da se oseća na veoma stvarne načine.
Dok je Zapad krenuo da odseče pristup Rusiji njenim deviznim rezervama, da ograniči uvoz ključnih tehnologija i preduzme druge restriktivne akcije, Kremlj je pokrenuo drastične mere da zaštiti ekonomiju. To je uključivalo povećanje kamatnih stopa do čak 20 odsto, uvođenje kontrole kapitala i prisiljavanje ruskih kompanija da profit pretvore u rublje.
Vrednost rublje se zato oporavila posle početnog pada, a prošle nedelje je centralna banka poništila deo povećnja kamatne stope. Ruski predsednik Vladimir Putin osetio je ohrabrenje i izjavio je da je Rusija izdržala „blic-krig” sankcije Zapada.
„Vlada želi da stvori sliku da stvari nisu tako loše kao što jesu”, rekao je Majkl Aleksejev, profesor ekonomije na Univerzitetu Indijana koji je proučavao rusku ekonomiju u njenoj tranziciji nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Kako sankcije pogađaju rusku ekonomiju:
– Rusija je pod najgorim napadom inflacije u poslednje dve decenije. Roštat – državna agencija za ekonomsku statistiku, saopštila je da je inflacija prošlog meseca dostigla 17,3 odsto što je najviše od 2002. Za poređenje, Međunarodni monetarni fond očekuje da će potrošačke cene u zemljama u razvoju porasti za 8,7 odsto ove godine, u odnosu na 5,9 prošle.
– Neke ruske kompanije su prinuđene da se ugase. Nekoliko izveštaja kaže da je jedan proizvođač cisterni morao da zaustavi proizvodnju zbog nedostatka delova. Američki zvaničnici ukazuju na zatvaranje fabrika automobila „Lada” – brenda ruske kompanije „Avtovaz” u većinskom vlasništvu francuskog „Renoa”, što je znak uticaja sankcija.
– Gradonačelnik Moskve kaže da samo taj grad očekuje gubitak 200.000 radnih mesta jer strane kompanije obustavljaju poslovanje. Više od 300 kompanija se povuklo, a međunarodni lanci snabdevanja su uglavnom prekinuti pošto su kontejnerske kompanije „Mersk”, „UPS”, „DHL” i drugi transporeri napustili Rusiju.
– Rusija se suočava sa istorijskom nelikvidnošću za isplatu svojih obveznica, zbog čega će verovatno godinama biti van tržišta hartija od vrednosti.
Zvaničnici Ministarstva finansija SAD i većina ekonomista pozivaju na strpljenje, rekavši da su sankcijama potrebni meseci da ostvare svoj puni efekat. Ako Rusija ne bude mogla da dobije odgovarajuću količinu kapitala, delova ili zaliha, to će dovesti do zatvaranja još većeg broja fabrika i preduzeća, što će dovesti do veće nezaposlenosti.
Delovanje sankcija utiču na rusku ekonomiju se slabo vidi uglavnom zbog izuzetnih napora Kremlja da to prikrije. Pored toga, najveći sektor – nafta i gas, uglavnom nije pogođen zbog oslanjanja Evrope, Kine i Indije na rusko gorivo.
Preuzmite android aplikaciju.
