Navike formiraju karakter, a karakter život, tako da to kada će vaša deca ustajati i legati, nije ni malo nebitna stvar. Neuporedivo drugačije funkcioniše tinejdžer koji i kad posle podne ide u školu ustaje pre 8 sati i onaj kojeg mama izvlači iz kreveta posle 10. Postignuća ove dece sigurno neće biti ista.
Rano ustajanje i leganje na vreme ne sme biti presija. Trik je u tome da ovakav sistem organizacije postignete tako da sve izgleda spontano, tako da deca pomisle da su sama od sebe takva, rođena kao ranoranioci.
Sve počinje u ranom uzrastu, od onoga što babice savetuju da kupanje bebe treba da bude uvek u sličnom periodu, nakon toga ručkanje i san. Tada se stvaraju rituali, a kasnije se neguju. Ko je tu dosledan, neće imati problema sa terminima odlaska u krevet.
Dakle, preporuka je da postoji uobičajeno vreme za večeru i tuširanje i kad nije više reč o bebama.
To treba da bude deo porodične organizacije, navika da se večera rano, nakon toga da se obave higijenske navike i da onda deca tako okupana i u pižamicama (najbolje čak i sat vremena pre spavanja, pogotovo u zimskom periodu) rade nešto što ih umiruje, opušta i stvara ambijent u kom se pripremaju da lako, prijatno i spontano urone u san. Uveče ne treba da bude adrenalina, gostiju, nervoze, kasnih treninga.
Vaša navika leganja na vreme stvara ambijent u kom se na vreme u čitavom domaćinstvu gase svetla, sve se smiruje i prosto prirodno čitava porodica ulazi u dobar ritam koji postaje trajna navika svih njenih članova.
Dakle, ne možete vi raditi do posle ponoći, a od dece očekivati da nauče da ležu na vreme. Isto tako svojim primerom pokažite vrednost ranog ustajanja.
Ne kukajte kad rano ustanete, već pokažite kako je to vaš izbor, kako tu ima mnogo prednosti, kako su ti rani sati najlepši i najkvalitetniji sati u vašem radnom danu.
O tome ne treba puno pričati, deca će to spontano, usput čuti i usvojiti kao pametnu ideju kojoj će oni postepeno u životu težiti.
Kad se deci desi da duže odspavaju, u kući niko ne treba da ide na prstima posle npr. 7 sati pre podne. Prosto, domaćinstvo od 7 časova živi redovnom dinamikom, govori se normalnim tonom, sprema se doručak, normalno otvaraju i zatvaraju vrata, tako da iz daleka u dečju sobu dopru zvukovi započetog dana koji spontano daju deci signal da je vreme da otvaraju okice.
Još kad nešto zamiriši iz kuhinje, prekrivač se sam skida, dete skače i odmah je gladno (što mnogima takođe predstavlja problem).
Rani doručak je povezan sa ranim ustajanjem jer se metabolizam navikne na ono kako se mi organizujemo, pa i stomak ujutru čini svoje, pomaže da ustajemo na vreme jer je to period u kom je on navikao da unosi energiju.
Sve štima kao švajcarski sat, bez svađe, čak i bez razgovora na tu temu. Najvažnije je da od strane roditelja ne bude nikakvog ,“predavanja“ na tu temu, jer deca to doživljavaju kao nametanje i nagovaranje, što kod dece najčešće pobudi reakciju: „E baš neću!“
Za očekivati je da će skoro svako dete u nekom periodu života, tačnije u više različitih perioda, odugovlačiti odlazak u krevet.
Ono što je važno je da roditelj tada ne popusti, dakle svetla u kući se gase bez obzira na to što vaše dete tvrdi da mu se ne spava i da ne može da zaspi, televizor se gasi, telefon je oduzet, pa dete može da leži u mraku koliko god mu je potrebno, ali ne može da doziva roditelje, priča, peva, ustaje iz kreveta i slično.
Izuzetak se može napraviti sa odlaskom do toaleta, ali i tu treba da postoji pravilo da se taj posao mora obaviti brzo, bez zaustavljanja u hodniku, bez bilo kakvog razgovora i slično.
Biljana Grbović, osnivač Udruženja roditelja “Matica”
Radujem se kad pomažem!
Koji je najbolji mentalni stav kada su pred vama visoki zahtevi (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
