Навике формирају карактер, а карактер живот, тако да то када ће ваша деца устајати и легати, није ни мало небитна ствар. Неупоредиво другачије функционише тинејџер који и кад после подне иде у школу устаје пре 8 сати и онај којег мама извлачи из кревета после 10. Постигнућа ове деце сигурно неће бити иста.
Рано устајање и легање на време не сме бити пресија. Трик је у томе да овакав систем организације постигнете тако да све изгледа спонтано, тако да деца помисле да су сама од себе таква, рођена као ранораниоци.
Све почиње у раном узрасту, од онога што бабице саветују да купање бебе треба да буде увек у сличном периоду, након тога ручкање и сан. Тада се стварају ритуали, а касније се негују. Ко је ту доследан, неће имати проблема са терминима одласка у кревет.
Дакле, препорука је да постоји уобичајено време за вечеру и туширање и кад није више реч о бебама.
То треба да буде део породичне организације, навика да се вечера рано, након тога да се обаве хигијенске навике и да онда деца тако окупана и у пижамицама (најбоље чак и сат времена пре спавања, поготово у зимском периоду) раде нешто што их умирује, опушта и ствара амбијент у ком се припремају да лако, пријатно и спонтано уроне у сан. Увече не треба да буде адреналина, гостију, нервозе, касних тренинга.
Ваша навика легања на време ствара амбијент у ком се на време у читавом домаћинству гасе светла, све се смирује и просто природно читава породица улази у добар ритам који постаје трајна навика свих њених чланова.
Дакле, не можете ви радити до после поноћи, а од деце очекивати да науче да лежу на време. Исто тако својим примером покажите вредност раног устајања.
Не кукајте кад рано устанете, већ покажите како је то ваш избор, како ту има много предности, како су ти рани сати најлепши и најквалитетнији сати у вашем радном дану.
О томе не треба пуно причати, деца ће то спонтано, успут чути и усвојити као паметну идеју којој ће они постепено у животу тежити.
Кад се деци деси да дуже одспавају, у кући нико не треба да иде на прстима после нпр. 7 сати пре подне. Просто, домаћинство од 7 часова живи редовном динамиком, говори се нормалним тоном, спрема се доручак, нормално отварају и затварају врата, тако да из далека у дечју собу допру звукови започетог дана који спонтано дају деци сигнал да је време да отварају окице.
Још кад нешто замириши из кухиње, прекривач се сам скида, дете скаче и одмах је гладно (што многима такође представља проблем).
Рани доручак је повезан са раним устајањем јер се метаболизам навикне на оно како се ми организујемо, па и стомак ујутру чини своје, помаже да устајемо на време јер је то период у ком је он навикао да уноси енергију.
Све штима као швајцарски сат, без свађе, чак и без разговора на ту тему. Најважније је да од стране родитеља не буде никаквог ,“предавања“ на ту тему, јер деца то доживљавају као наметање и наговарање, што код деце најчешће побуди реакцију: „Е баш нећу!“
За очекивати је да ће скоро свако дете у неком периоду живота, тачније у више различитих периода, одуговлачити одлазак у кревет.
Оно што је важно је да родитељ тада не попусти, дакле светла у кући се гасе без обзира на то што ваше дете тврди да му се не спава и да не може да заспи, телевизор се гаси, телефон је одузет, па дете може да лежи у мраку колико год му је потребно, али не може да дозива родитеље, прича, пева, устаје из кревета и слично.
Изузетак се може направити са одласком до тоалета, али и ту треба да постоји правило да се тај посао мора обавити брзо, без заустављања у ходнику, без било каквог разговора и слично.
Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља “Матица”
Радујем се кад помажем!
Који је најбољи ментални став када су пред вама високи захтеви (ВИДЕО)
Преузмите андроид апликацију.
