Нажалост, веома мали проценат становника Новог Сада упознат је са генијалношћу жене која је већ са својих 12 година преводила песме немачких писаца у време када се жене нису, нити школовале, нити имале право гласа.
Ипак, једна новосадска улица на Сланој бари носи назив управо по великој Аници Савић Ребац.
А ко је она заправо била?
Ћерка Милана Савића, уредника и секретара Летописа Матице српске, имала је прилику да одраста и упознаје се са светом у, такорећи, елитном образовном кругу. Још у свом детињству имала је прилику да присуствује састанцима на које су долазили Урош Предић, Сима Матавуљ, Лаза Костић, Јован Јовановић Змај и многа друга значајна имена оног времена.
Аница Савић Ребац је 1909. године завршила Српску велику гимназију у Новом Саду, али као ванредна ученица како би што брже завршила школу и уписала се на универзитет.
Већ наредне године она је у Бечу уписала студије Класичне филолофије због чега је цела породица Савић отишла да живи у Беч.
Иако су јој студије текле глатко, почетком Првог светског рата, 1914. године, пред сам крај Анициног студирања породица се вратила у Нови Сад. Због административних проблема, успева да дипломира тек 1920. године у Београду.
Лаза Костић и Јован Јовановић Змај су је још као дете подстицали да пише, јер су у њој препознали непревазиђени таленат.
Све до своје удаје Аница је живела у Новом Саду, али се тешко носила са малом средином у којој је живела, а за какву је тада Нови Сад важио, јер јој није било доступно толико књига и садржаја као у великим европским градовима или Београду.
Због тога се након своје удаје 1921. године, са својим супругом Хасаном Репцем, преселила у Београд где је радила као професорка латинског језика у Трећој женској реалној гимназији.
Збирка коју је написала “Вечери на мору“ сматра се женским прилогом српској поезији.
За свог живота објавила је много квалитетних студија као што су студије о “Лучи микрокозми“, Његошу и многе друге…
Љубав према супругу код Анице је била веома изражена, због његовог премештаја прешла је да живи са њиме у Скопље, а након што је 1953. Хасан изгубио живот, Аница се вратила у Београд где је себи одузела живот.
Поред многих превода које је објавила у току своје каријере, значајних студија и огледа, своју заоставштину оставила је и кроз четири књиге: Вечери на мору, Предплатонска еротологија, Античка естетика и наука о књижевности и Хеленски видици.
Месна заједница “Слана бара“ показала је иницијативу да упозна становнике Слане баре, али и читавог Новог Сада, са ликом и делом Анице Савић Ребац, а пројекат је подржала Управа за културу Града Новог Сада.
Stara barutana Petrovaradinske tvrđave postaje vrtić, Mišeluk dobija i novi dom penzionera (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
