Prve jagode stigle su na pijačne tezge, ali ne iz srpskih već iz španskih sela i zato trenutno papreno koštaju. Za kilogram ovog crvenog voća sada treba da izdvojite od 400 do 600 dinara, ili da sačekate još dva meseca pa da domaće stignu u prodaju.
Prve jagode u našoj zemlji beru se početkom maja, a kako kažu proizvođači ukus ne može da se meri sa ovim iz inostranstva, ali ni cena.
Darko Topalović iz sela Viljuša kod Čačka, iako ima siguran i dobro plaćen kancelarijski posao pre pet godina počeo je da se bavi proizvodnjom jagoda na 10 ari, a danas se njegova plantaža proteže na 70 ari. „Ove godine očekujemo rod od nekih 15 tona, s obzirom na to da se broj plantaža pod jagodama smanjio i da vlada velika potražnja očekujemo dobru otkupnu cenu, ali svakako da neće biti paprena kao ove jagode sad. Trebalo bi da se kreće oko 150/160 dinara, sve ispod za nas nije isplativo, jer su skupi troškovi proizvodnje“ rekao je Darko za RINU.
Jagodarstvo može biti dobar i unosan posao, ali samo ukoliko ste adekvatno obučeni i ulažete u zasade. Po jednom hektaru ulaganja se kreću i preko 10.000 evra, ali kako tvrde proizvođači, i te kako se isplati. Sadnju ovog voća neophodno je obaviti od početka avgusta, pa do početka septembra sve nakon toga ako se posade, negativno utiče na rod.
„Dosta ljidi kreće sa proizvodnjom jagoda iako o tome nemaju nikakva znanja. Neophodne su dobre sadnice, konstantna primena agrotehničkih mera i sistem za navodnjavanje. Dešava se da ljudi nakon par godina odustaju, jer nemaju velike prinose upravo zato što se proizvodnji nisu posvetili kako treba. Jako je važno da se prilagode i geografskim uslovima i posade sortu koja može da uspe u njihovom podneblju“ naglašava Darko.
Već godinama unazad najveći uvoznici srpskih jagoda su Rusi, gde idu najveće količine ovog voća u svežem stanju, a manje količine u Nemačku i Sloveniju. Rusija godišnje uvozi oko 50.000 tona jagoda, što čini oko jedne petine godišnje potrošnje jagoda. Mahom su to jagode iz Moldavije, ali i Srbija je jedan od značajnijih snabdevača sa skoro 10.000 tona na godišnjem nivou. Tome je svakako doprinelo potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije koji je na snagu stupio prošle godine. Na taj način za Srbiju je otvoreno tržište od 180 miliona ljudi za gotovo 99 posto robe sa domaćim poreklom.
Preuzmite android aplikaciju.
