Čuvena priča koja već nekoliko godina unazad kruži internetom kaže da je brkata princeza Kadžar bila ideal lepote u Persiji 19. veka, kao i da se 13 muškaraca ubilo zbog njene neuzvraćene ljubavi. A da li je baš sve istina?
Kaže se da slika govori više od hiljadu reči. Ali u doba interneta, ponekad je potrebno malo više od slike da bi se došlo do istine. Iako su fotografije „Princeze Kadžar“ viralne poslednjih nekoliko godina, prava priča o ovoj brkatoj princezi je malo drugačija.
Objave na društvenim mrežama tvrde da je ona bila oličenje lepote svog vremena, a u nekim opisima stoji da se čak „trinaest muškaraca ubilo“ jer ih je odbila. Da li su te priče istinite?
Poslednjih nekoliko godina internetom su kružile brojne fotografije ove princeze. Ove postovi, koji imaju hiljade lajkova i deljenja, često prati jedan narativ. Na primer, objava na Fejsbuku iz 2017. godine, sa preko 100.000 lajkova, kaže: „Upoznajte princezu Kadžar! Ona je bila simbol lepote u Persiji (Iran),13 mladića se ubilo jer ih je ona odbila“. Još jedan post sa skoro 10.000 lajkova iz 2020. godine, nudi sličnu verziju priče, objašnjavajući: „Princeza Kadžar je smatrana simbolom lepote u Persiji tokom ranih 1900-ih. Toliko da se ukupno 13 mladića ubilo jer je odbila njihovu ljubav.“
Ali istina iza ovih postova je malo komplikovanija nego što se na prvi pogled čini. Za početak, ove fotografije prikazuju dve različite persijske princeze, a ne jednu. Istina je da su obe žene su bile princeze tokom persijske dinastije Kadžar, koja je vladala od 1789. do 1925. godine.
Viktorija Van Orden Martinez sa švedskog Univerziteta Linkeping, objašnjava koje tvrdnje su pogrešne u ovom postu koji je „zapalio“ internet.
Za početak, fotografije prikazuju dve polusestre, a ne jednu ženu. Martinez objašnjava da postovi prikazuju princezu Fatemeh Kanum Esmet al-Davlah, rođenu 1855. godine i princezu Zahru Kanum Tadž al-Saltaneh, rođenu 1884. godine. Obe su bile princeze tokom 19. veka, ćerke Naser al-Din Šaha Kadžara. Šah je od mladosti obožavao da fotografiše, zbog čega postoji toliko fotografija sestara. Uživao je u fotografisanju svog harema, kao i svoje mačke.
Obe žene su stupile u brak veoma mlade i verovatno, osim svojih rođaka, nisu upoznaje nijednog drugog muškarca – sve dobraka. Zbog toga je tvrdnja da se zbog jedne od njih ubilo trinaest mukaraca, malo verovatna.
Druga ćerka Naser al-Dina, Esmat al-Dovleh se udala kada je imala oko 11 godina. Od francuskog tutora je naučila da svira klavir i veze, a ugostila mnogobrojne žene evropskih diplomata koje su dolazile da vide njenog oca.
Njana mlađa polusestra, Tadž al-Saltaneh, bila je dvanaesta ćerka svog oca. Tadž al-Saltaneh je postala poznata kao jedna od prvih feministkinja i bila je talentovana spisateljica. Prvi put su je udali sa samo 10 godina. Tadž al-Saltaneh se razvela od dva muža i napisala je memoare „Kruna bola: Memoari persijske princeze od harema do modernog doba“.
„Avaj!“, napisala je ona. „Persijske žene su izolovane od ljudi i svrstane zajedno sa stokom i životinjama. Žive ceo život u očaju u zatvoru, slomljene pod teretom gorkih ideala.“
U svojoj knjizi Nadžmabadi opisuje kako su kod muškarca i žena u Persiji 19. veka postojali određeni standardi lepote.
Žene su cenile svoje guste obrve i dlake iznad usana, do te mere da su ih ponekad farbale.
Isto tako, golobradi muškarci sa „nežnim“ crtama su smatrani veoma privlačnim. Ovi standardi lepote, objašnjava Nadžmabad, počeli su da se menjaju kako su Persijanci počeli više da putuju Evropom.
Tada su počeli da se prilagođavaju evropskim standardima lepote.
Kao takvi, viralni postovi o „princezi Kadžar“ nisu potpuno pogrešni.
Standardi lepote u Persiji bili su drugačiji nego danas, a žene prikazane na ovim objavama bile su njihovo oličenje.
Nije bilo „princeze Kadžar“ – ali postojale su princeza Fatemeh Kanum i princeza Zahra Kanum. Međutim, međutim, nije bilo trinaest udvarača.
Zaista, iako su ove dve žene otelotvorile standarde lepote svog vremena, one su takođe bile mnogo, mnogo više od svog izgleda.
Jedna je bila ponosna ćerka šaha koja je gostila njegove važne posetioce, dok je druga bila žena ispred svog vremena koja je imala mnogo toga da kaže o feminizmu i persijskom društvu.
Palčica, Ružno pače, Olovni vojnik.. Sećate li se ovih šest Andersenovih bajki?
Preuzmite android aplikaciju.
