Trenutna energetska kriza mogla bi biti jedna od najgorih i najdužih u istoriji, a naročito bi Evropa mogla da bude teško pogođena, smatra šef Međunarodne energetske agencije, Fatih Birol.
Birol jem u intervjuu za nemački časopis Špigl, rekao da će posledice dešavanja u Ukrajini verovatno učiniti aktuelnu energetsku krizu gorom od krize iz 1970-ih godina prošlog veka.
„Tada se sve ticalo samo nafte. Sada istovremeno imamo naftnu krizu, gasnu krizu i krizu električne eneregije“, naglasio je on, dodajući da je Rusija pre aktuelnih događaja u Ukrajini bila „kamen temeljac globalnog energetskog sistema, najveći svetski izvoznik nafte , najveći svetski izvoznik gasa i vodeći snabdevač ugljem”, prenosi Raša tudej.
U okviru sankcija prema Rusiji zbog akcije u Ukrajini, EU je uvela ograničenja na uvoz ruskih fosilnih goriva i najavila postepeno potpuno ukidanje tog uvoza.
Birol je upozorio da se evropske zemlje koje više zavise od ruskog gasa, uključujući i Nemačku, suočavaju sa „teškom zimom“ jer će „možda morati da racionišu potrošnju gasa“.
Komentari šefa IEA dolaze u trenutku kada je ruski državni gasni holding Gasprom prekinuo isporuke nekim energetskim kompanijama u Nemačkoj, Danskoj, Holandiji i drugim zemljama, pošto nisu prihvatile plaćanje u rubljama prema novoh šemi koju zahteva Moskva.
Da bi ublažila energetske rizike, Evropa bi, po Biorilu, trebalo da obezbedi nabavke što većih količina gasa, na primer, gasovodom iz Norveške ili Azerbejdžana, kao pošiljke tečnog prirodnog gasa (TPG).
Dodaje da bi elektrane na ugalj takođe mogle delimično da zamene gasne elektrane.
Birol je naveo da predstojeće leto takođe može biti vrlo teško i za Evropi i SAD, zbog ograničene ponude na tržištu sirove nafte, upozorivši da će se, u špicu sezone letnjih odmora, potražnja za gorivom povećati, što može da dovede do „usklih grla u snabdevanju, na primer, dizelom, benzinom ili kerozinoma, posebno u Evropi“.
Preuzmite android aplikaciju.
