Хормони стреса попут кортизола повећају апетит и потребу за енергијом, али примат има слатка храна – не обавезно нешто слано или неутрално.
Колико пута сте били у ситуацији да вам се „тражи“ нешто слатко са оправдањем да вам је сигурно пао шећер? Научници су разматрали да ли је ова потреба психолошка или физиолошка, и у којој мери свака од тих компоненти учествује у овом чину.
Физиолошки механизми потребе за слатким: Када нам је заиста пао шећер?
Када шећер у крви (глукоза) падне испод одређене границе (хипогликемија или “црасх” након високог уноса угљених хидрата), тело и мозак региструју дефицит енергије. Мозак посебно зависи од глукозе као извора енергије, па сигнализира потребу за брзим уносом угљених хидрата. А то често значи управо – слатко.
Улога хормона
Хормони овде играју важну улогу. Инсулин регулише апсорпцију шећера. Када ниво шећера нагло опадне осећамо глад и слабост, што може да покрене жељу за нечим слатким. Такође, хормони стреса као што је кортизол, теже да повећају апетит за енергијом и то у облику слатке хране.
Психолошки фактори у овом процесу
Навике и њихово условљавање: ако сте навикли да поједете нешто слатко кад сте гладни, кад сте под стресом или као награду, онда ће мозак очекивати слатко као аутоматски одговор.
Емоције и стрес: осећај анксиозности, фрустрације или досаде може активирати потребу за нечим што пружа задовољство. Слаткиши брзо доносе осећај задовољства улогом неуротрансмитера као што је допамин.
Културни / друштвени утицаји: доступност, рекламе, традиција (обевезни дезерт после јела, рођендани, празници, коктели) доприносе психолошкој повезаности између слатког и награде.
Одговор: Физиолошки, психолошки разлози или…?
Најтачнији одговор би био: комбиновано.
И физиолошка и психолошка компонента значајно утичу на нашу потребу да хитно поједемо нешто слатко. Често се дешава да пад шећера у крви покрене физиолошки сигнал (тело тражи енергију), али психолошки обрасци, навике и емоционално стање модулирају шта и колико ће се појести “слатког”.
На пример, особа може на физиолошком нивоу да има пад глукозе, али уместо да узме здрав извор (воће, орашасте плодове), посеже за колачем јер је то навика или зато што такав модел слатког доноси бржи осећај задовољства.
Стратегије за боље превладавање потребе за слатким
Ако желите да смањите жељу за слаткишима када вам падне шећер, ево неколико стратегија:
Једите уравнотежене оброке са протеинима, здравим мастима и влакнима како би се спречили нагли падови глукозе.
Избегавајте претерани унос простих шећера и рафинисаних угљених хидрата који брзо попуне, али и брзо испразне депое енергије.
Пронађите здравије алтернативе слатког (воће, тамна чоколада, комбинације типа воћни јогурт и орашасти плодови.
Побрините се да имате редован сан и смањите стрес јер мањак сна и висок стрес појачавају психолошку жудњу за такозваном “комфор храном”.
Преузмите андроид апликацију.
