Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu je opala za 13,7 odsto u četvrtom kvartalu prošle godine u odnosu na isti period 2021. Vrednost izvedenih radova na zgradama opala je 12,8 odsto, a na ostalim građevinama 14,2 odsto u stalnim cenama, objavio je juče Republički zavod za statistiku.
Posmatrano prema regionima, vrednost radova najviše je opala u Beogradu (30,9 odsto), potom u regionu Južne i istočne Srbije (19,8 odsto), u Vojvodini jedan odsto, a u regionu Šumadije i zapadne Srbije 0,3 odsto.
Podsetimo, građevinska aktivnost je u trećem kvartalu opala 13,5 odsto, s tim što je tada u Beogradu taj pad iznosio 25 odsto. U drugom kvartalu je pala za 8,8 odsto, a u prvom 5,9 odsto. Poređenja radi, u 2021. građevinska aktivnost je zabeležila rast od 17,6 odsto.
Bitan faktor koji je doprineo padu građevinske aktivnosti jeste izdavanje građevinskih dozvola na koje se čeka sve duže – umesto nekadašnjih devet dana, sada se na nju čeka oko 15 dana.
U Srbiji je prošle godine izdato 10.995 građevinskih dozvola, što je za oko dva odsto više nego 2021. Ali je Beograd u kome se inače najviše gradi imao pad i u njemu je izdato 10,36 procenata manje dozvola, uprkos većem broju podnetih zahteva u odnosu na prethodnu godinu.
Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da je problem nastao onog trenutka kada su banke poskupele kredite. Investitori teže dolaze do novca i teže se odlučuju da investiraju. Takođe, i građani su suzdržaniji kada je reč o zaduživanju za kupovinu stanova. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, devet odsto svih nekretnina plaćeno je iz kredita, što je za četiri odsto manje u odnosu na prethodni period.
Rajić kaže da je na pad građevinske aktivnosti takođe uticalo poskupljenje cena građevinskog materijala od 20 do 50 odsto.
Najveće poreske utaje otrkivene kod trgovina polovnim automobilima
Preuzmite android aplikaciju.
