Старење се често доживљава као период у којем су физичко слабљење и пад менталних способности неизбежни. Међутим, ново истраживање научника са Универзитета Јејл показује да стварност може бити сасвим другачија. Током 12 година праћења, готово половина испитаника старијих од 65 година побољшала је своје физичке или когнитивне способности, а истраживачи су открили и заједничку особину која их повезује.
Позитиван став према старењу повезан са бољим здрављем
У студији су научници пратили особе старије од 65 година током 12 година, процењујући њихово физичко и ментално здравље. Физичка спремност процењивана је на основу брзине хода, док су когнитивне способности тестиране задацима који су мерили краткорочно памћење, пажњу и математичко размишљање.
На крају истраживања показало се да је 45,15 одсто учесника остварило побољшање у менталним способностима, брзини хода или у обе области.
Најзанимљивије откриће било је да су највеће шансе за напредак имали они који су имали позитиван однос према старењу. Ређе су се слагали са тврдњама попут: “Што сам старији, осећам се бескорисније”, а чешће су истицали да су подједнако срећни као и у млађим годинама.
Аутори студије наводе да би, када би се ови резултати пренели на целокупну популацију Сједињених Америчких Држава, то значило да више од 26 милиона старијих особа заправо побољшава своје функционисање током старења.
Негативни стереотипи могу да наруше здравље
Истраживачи упозоравају да многи људи и даље верују како су пад памћења и физичко пропадање неизбежни део старења.
Претходна истраживања показала су да велики број одраслих очекује да ће им се са годинама погоршати когнитивне способности, док чак 80 одсто људи погрешно верује да сви старији развијају деменцију.
Таква уверења нису безазлена. Научни радови показују да негативни стереотипи о старењу могу повећати субјективне тегобе са памћењем, погоршати резултате на тестовима когнитивних способности, али и негативно утицати на физичке перформансе, учење нових покрета и чак безбедност у вожњи.
Поред тога, агеизам може довести и до тога да здравствени радници поједине симптоме приписују „нормалном старењу”, због чега озбиљне болести понекад остају непрепознате.
Брзина хода много говори о здрављу
За процену физичког стања истраживачи су користили брзину хода, која се данас често назива и „шестим виталним знаком”.
Да би особа ходала брзо и стабилно, неопходно је да усклађено функционишу мозак, нервни систем, срце, мишићи и кости. Због тога је брзина хода један од најбољих показатеља општег здравственог стања и дуговечности.
Ранија истраживања показала су да људи који ходају бржим темпом имају чак 43 одсто мањи ризик од смрти из било ког узрока у поређењу са онима који ходају најспорије.
Кретање чува и мозак
Користи од редовне физичке активности не односе се само на тело.
Истраживања показују да умерена физичка активност побољшава начин на који мозак користи енергију, док вежбање може повећати запремину делова мозга одговорних за памћење и учење.
Стручњаци препоручују да се, поред редовног ходања, мозак одржава активним решавањем укрштеница и других логичких задатака, учењем нових вештина, читањем и вођењем сложенијих разговора.
Мале навике за квалитетнији живот
Аутори истраживања поручују да здраво старење не зависи од једног великог потеза, већ од свакодневних навика.
То подразумева више кретања током дана, редовне контроле крвног притиска, проверу слуха и вида, као и одржавање друштвених контаката и менталне активности.
– Реч је о малим, доследним навикама који дугорочно подржавају здравље. Никада није прерано, али ни прекасно да почнемо да бринемо о свом мозгу – истакла је др Алисон Секулер, председница и главна научна сарадница Баyцрест Ацадемy фор Ресеарцх анд Едуцатион.
Нова студија са Јејла тако шаље охрабрујућу поруку: старење није нужно синоним за пропадање. Код великог броја људи оно може бити период у којем се менталне и физичке способности одржавају, па чак и унапређују, нарочито када се негује позитиван поглед на сопствено старење и усвоје здраве животне навике.
Преузмите андроид апликацију.
