Dve osnovne greške koje prave ,,dobrice“
Prva greška, ulaženje u kontakt sa drugim ljudima sa punim poverenjem.
Poverenje nije znanje o tome ko je drugi, već samo pretpostavka. Poverenje treba da bude nešto što ste stiče, a ne nešto što treba imati u startu kao polaznu osnovu.
Dabome, ne valja biti ni nepoverljiv, u sve sumnjati, svega se bojati, ali ne sme se ići ni širom otvorenih ruku u susret drugome. Želja dobrice za bliskošću, kao i ideja da su drugi poput njega, kao da zatvore um dobrice za istinu i on zaista ostaje slep pored očiju.
Mudar stav bi bio, „Baš me zanima ko je ovaj čovek. Čekaj da prvo vidim sa kim imam posla!“
Druga greška koju dobrice prave je ta da kad se suoče sa ružnim ponašanjem druge osobe tj. vide sa kim imaju posla, pokazuju neverovatno mnogo razumevanja za greške drugog čoveka i izvlače beskonačan dijapazon opravdanja.
Kad im čovek pokaže ko je, oni i dalje ne veruju onome što su videli, već svojoj predstavi o drugome, svojoj iluziji. Oni kao da ne uče ili barem vrlo sporo uče istinu o drugim ljudima.
Mudar stav koji im nedostaje bio bi: ,,Pokazao si mi ko si i od sada ću o tebi tako razmišljati tj. poverovaću onome što sam video!“
Biljana Grbović, osnivač Udruženja roditelja „Matica“
Radujem se kad pomažem, pogotovo dobricama!
