Kao i većina španskih gradova Barselona može da se pohvali odličnim urbanističkim rešenjima, otmenom arhitekturom i ulicama prepunim života, međutim, ono što je čini jedinstvenom su arhitektonski dragulji genijalnog Antonija Gaudija koji je svojim inovacijama i majstorijama ostavio glavnom gradu Katalonije neizbrisivi pečat posebnosti.
Antoni Gaudi, sin kazandžije iz okoline Barselone još je tokom studija pokazao izuzetan talenat ne samo za arhitekturu već i za dizajn.
Vrlo je rano primećen u profesionalnim krugovima, da bi od 1883. preuzeo izgradnju crkve Sagrada familia koja je započeta godinu dana ranije. Osim ove, iako do danas nezavršene, nadaleko poznate građevine, još šest njegovih radova prepoznati su kao UNESCO baština.
Njegov specifični stil može vam se svideti ili ne, ali jedno se mora priznati – svako delo ovog genijalca u najmanju ruku je originalno i neponovljivo. Predstavljamo vam deo Gaudijevog stvaralaštva bez kog Barselona definitivno ne bi bila ista.
Kuće La Pedrera i Batlló
Brojne zgrade ističu se svojom otmenošću, skladom te interesantnim arhitektonskim detaljima duž širokih avenija Barselone, ali i među njima ima onih koje su posebnije od drugih.
Dve “kuće”, La Pedrera i Batlló, remek dela slavnog arhitekte, sa svojim talasastim linijama i ukrasima pre se mogu svrstati u scenografiju za bajku nego u bilo koji do tada poznati arhitektonski stil.
Zgrada Batlo je projektovana za istoimenu porodicu. Skladna i prepoznatljiva u svom šarenilu, sa neobičnim balkonima i detaljima u stilu “trenkadis” (lomljeni parčići keramike, kombinovani u nepravilni mozaik), kuća je inspirisana prirodom i naročito Sredozemnim morem koje se nalazi u neposrednoj blizini.
Danas je nenaseljena i u njoj nema nameštaja, ali otvorene su za turiste njene važnije prostorije, kao i terasa sa karakterističnim gaudijevskim krovom koji podseća na leđa aždaje i očaravajućim pogledom na grad.
U poređenju sa Batlló, La Pedrera izgleda znatno “običnije”, iako kod Gaudija “obično” ne postoji. I takva se izdvaja svojim talasastim linijama i balkonima od kovanog gvožđa koji podsećaju na morsku travu.
Ova raskošna kamena kuća i dalje nije prazna – u njoj već duže od tri decenije živi spisatejlica Ana Viladomiu koja je o svom iskustvu života u Gaudijevom remek delu napisala knjigu, te redovno objavljuje na Instagramu slike iz života u najpoznatijoj kući Barselone.
Kao i Batlló, i La Pedrera ima krovnu terasu koja izgleda kao galerija Gaudijevih skulptura. Naime, Gaudi je vešto spajao funkcionalnost i dizajn te su ventilacione cevi i dimnjaci La Pedrera umetnička dela.
Park Guelj
U parku Guelj koji je Gaudi konstruisao uz pomoć mecenata istoimene porodice lako se razume igra prirode i arhitekture, toliko prisutna u njegovim delima.
Postojeći objekti se savršeno uklapaju u prirodno okruženje, a ne odudara ni prepoznatljiva lomljena keramika koja ukrašava klupe.
Park je nastao 1914. godine, a više od sto godina kasnije, zbog svojih terasa sa talasastim mozaicima i neverovatnim pogledom na grad smatra se jednim od najmagičnih atrakcija Barselone.
Prvobitno je zamišljn kao stambena zona zatvorenog tipa u kojoj je i sam Gaudi živeo neko vreme, da bi nakon što je ovaj projekat propao, postao, uz brdo Monžuik, omiljeni gradski vrt.
Sagrada familia
Gaudi, koji nije imao porodicu, Barseloni je posvetio čitav svoj život, od čega 40 godina isključivo radu na crkvi Sagrada familia (“Sveta porodica”).
Iako nije bio prvi arhitekt koji je radio na ovom projektu, niti ga je završio, on se bez sumnje može nazvati njegovim životnim delom.
Kada je 1926. umro od posledica udarca tramvaja, njegovi naslednici su nastavili da rade na katedrali u skladu sa postojećim spisima i planovima. Projekat do danas, gotovo sto godina kasnije, nije okončan, mada je katedrala i ovako nezavršena vredna divljenja.
Gaudi je ispoštovao prvobitno zamišljeni neogotički izgled crkve ali je istoj dao i neponovljivi lični pečat.
Vera i priroda su ovom genijalcu bili glavni izvori inspiracije, što se ogleda u neverovatnim detaljima i simbolima koji krase jednu od najoriginalnijih katedrala na svetu. Nijedan njen detalj nije tu slučajno, pa ni činjenica da je visoka 170, tačno za metar manje od obližnjeg brda Monžuik.
Gaudi je, naime, smatrao da ono što stvori čovek ne treba da nadmaši ono što je stvorila priroda. Sagrada familiju poseti preko tri miliona turista godišnje, što je čini najpopularnijom turističkom atrakcijom Španije.
Autor teksta: N. K.
Preuzmite android aplikaciju.
