У оштрој конкуренцији Барселоне, Мадрида и Гранаде, Севиља се ипак често пробије на прво место на листи најлепших шпанских градова. Престоница Андалузије са својим вијугавим средњевековним улицама, барокним црквама, дрвећем наранџи и богатом маварском заоставштином никога неће оставити равнодушним. Уз све ове лепоте додајте soundtrack драматичног фламенка и укусне тапасе и ужитак је потпун.
Бурну историју Севиље писали су Римљани, Вандали, Визиготи, Мавари, Французи. То је град у ком почива Кристофер Колумбо и из ког је Магелан кренуо на свој дуги пут око земљине кугле са флотом „Молука”.
У међувремну, по налогу краљева, бројне севиљске џамије претворене су у цркве, али многе грађевине су и сачуване, укључујући и фасцинантну краљевску палату Алказар, симбол града и јединствени примерак мудехарске архитектуре.
Симболика овог архитектонског стила је снажна. Настао је у заједницама где су јевреји, муслимани и хришћани живели као суседи у миру, а представља реинтерпретирање западњачких стилова кроз муслиманске утицаје.
Палата Алказар је грађена током пет векова, те су се стилови смењивали пратећи моду. У 13. веку за време реконкисте, грађевина је „зачињена” елементима готике, у 16. веку ренесансе, а након што је део палате оштећен у 18. веку у лисабонском земљотресу, додати су и барокни утицаји.
Ипак, китњасте арабеске остале су доминантне, а сви остали стилови само су допринели посебности ове грађевине. Пре више од 40 година Алказар је добио статус светске УНЕСКО баштине, заједно са севиљском катедралом.
На његовим горњим спратовима и данас борави краљевска породица приликом посета Севиљи. Недавно је велелепна палата послужила и као једна од севиљских локација за снимање серије „Игра престола“.
Надомак Алказара налази се једно од најлепших насеља у Севиљи – bario Санта Круз, некадашњи јеврејски кварт. Данас о овом периоду историје сведочи сеновита Јеврејска улица („Calle Juderia”), док су многобројне синагоге током инквизиције претворене у цркве.
Вијугаве вековима старе улице, са калдрмом повезују тргове оивичене дрвећем наранџи, а зидане су тако да у летњим данима увек остану у сенци. Зато је шетња квартом Санта Круз добар избор у летњим данима, када температура у Севиљи досегне и преко 40 степени.
Данас су у лавиринту његових средњевековних сокака смештени бројни тапас ресторани и атрактивне радње, па је нарочито популаран међу туристима, међутим, без обзира на гужву, вреди га посетити. Са источне стране кварт се граничи са мирним и зеленим Муриљо парком, савршеним за бег у тишину.
Један од заштитних знакова града је чувени Шпански трг („Plaza de España”) који се наслања на парк Марија Луиза – најстарији парк у Шпанији.
Овај импозантни полукружни трг изграђен је пре мање од сто година, у склопу светске изложбе чији је Севиља била домаћин и иако нема посебни историјски значај потпуно је променио концепт целог града.
Четири моста на тргу представљају четири древна краљевства, а у нишама декорисаним разнобојним мозаицима приказане су и 48 регија Шпаније. Архитекта је у стварању трга комбиновао стилове арт – деко, барок, ренесансни и мудехарски стил, што извесно звучи као циркус, но заправо нема много лепших тргова у Европи од севиљског Шпанског трга.
Севиља је дом и фаталне циганке Кармен и фламенка, због чега у неку руку представља све оно на шта прво помислимо када нам на памет падне Шпанија – фиеста, кастањете и страствени плес.
Посета граду није комплетна без ноћи проведене у фламенко бару, а занимљиво је да ово није само забава за туристе. Многи локалци и данас воле да уживају у овој њима домаћој музици у локалном бару.
Осим ових и на десетине других општепознатих знаменитости и рајских паркова које не треба заобићи у обиласку Севиље, престоница Андалузије нуди и „оно нешто” што се не да фотографисати нити описати: веселу атмосферу коју доносе бројни фестивали и претежно сунчано време, опуштени вајб који опчињава како туристе тако и локалце и добар осећај док се губите у бајковитим уским улицама њеног старог града.
Иако су сенке прошлости свеприсутне у граду, Севиља је једнако град богате историје колико и модеран и урбан, те због свега овога достојно парира и краљевском Мардиду и космополитској Барселони.
Аутор текста: Н. Кошта
