Dobrodošli u Novi Sad, grad u kojem ponekad možete i da izmislite neku novu reč u slučaju da niste sigurni kako se ona zapravo izgovara.
Naše bake i deke nekada nisu imali luksuz zvani internet koji mi u savremenom svetu svaki dan upotrebljavamo, a ponekad i zloupotrebljavamo.
Dakle, pre nekoliko decenija moja baka nije mogla da ukuca na ‘’Google’’-u da li se kaže frizer ili flizer, nego brale, ako je ona razumela flizer, flizer će i da bude.
Stari ljudi sa dobrim namerama i pogrešnim vokabularom vremenom su dolazili do saznanja da mnoge od reči koje koriste u svakodnevnom govoru zapravo ne postoje u našem jeziku, ali…
Kada godinama jezik prelamate na istom mestu, veoma je teško ispraviti se i odjednom početi drugačije izgovarati određene pojmove, a i zašto bi?
Pa svima je jasno da se “tepik“ nalazi na podu skoro svake prostorije u našim domovima i da mora redovno da se usisava.
I zaista… Nije bilo dileme šta baka hoće od mene kada vikne: “Diži noge gore da usisam “tepik“, po ceo dan samo gledaš u taj “kompljuter“.
Da se ne lažemo, nama je to bilo neizmerno simpatično, pogotovo kada bi se razljutila zbog toga što joj se, bez ikakve zle namere razume se, ponekad smejemo.
U našoj prestonici i drugim urbanim mestima u Srbiji, retko možemo naići na nekog ko još uvek ovako priča, međutim, mi Novosađani svugde idemo polako, pa se tako kod nas ovakav način govora još uvek nije iskorenio, pogotovo u okolnim novosadskim selima.
Širom cele Vojvodine ravnica je načičkana niskim kućama. Oni koji su imali sreće, veliko imanje i parcelu na pravom mestu, uspeli su da izgrade i kuću na lakat, dok su ostali zbijali svoju kuću, tik uz komšijinu, “da ne bude ‘ladno“ što se kaže.
Baš u takvim malim seocima i oazama mira nadomak Novog Sada još uvek svakodnevno možete čuti da svako priča kako on ‘oće!
O mentalitetu naših ljudi najbolje govori i vic u kome policajac zaustavlja Čuružanina koji je malo popio i pita ga kuda se uputio, a on mu odgovara: “Ja idem di ja ‘oću!“
Normalno! Ispred svake od tih zbijenih i ušuškanih kuća, nalazi se klupica, nadaleko poznata i kao osmatračnica!
Klupica je, podrazumeva se u hladu, kako popodnevno sunce ne bi ukralo vreme koje može da se provede napolju sa prvim komšijama.
Na toj klupi ćete obično zateći ljude koji u “debelom ‘ladu“ sede, odmaraju i vrlo su zainteresovani za to “di ste vi pošli“, a kako su u celu situaciju u selu veoma upućeni odmah će vam reći i da li je osoba kod koje ste krenuli “kotkuće“.
To vam je onaj profil ljudi koji zna gde đavo spava i od koga se uvek može nešto naučiti. Nema interesantnijih priča nego priča starijih ljudi koje su bogate maštom, a potkrepljene iskustvom.
Nemojte se začuditi ukoliko vas na početku pitaju čime se bavite i koliko zarađujete? Kako i sami kažu, često vole odmah na početku da zavire u nečiji “buđelar“ i da vide s kim imaju posla.
Ne verujem da postoji neko ko ne zna da je “buđelar“ novačnik, ali pored reči koje ne izgovaraju pravilno, postoji i ogroman broj izraza koji su se nekada koristili i koje naši stari svakodnevno upotrebljavaju, a za koje mi nemamo pojma šta predstavljaju.
Ako malo bolje razmislimo, mnogo je lakše nama zastati i pokušati da razumemo njih, nego pokušavati da promenimo već stasale ljude sa bogatim životnim iskustvima.
Ukoliko se ikada nađete u prilici da porazgovarate sa nekim od starijih stanovnika okolnih sela, budite spremni da vas ispreskaču toliko da ne znate šta da odgovorite.
Mi vam, ovde, ostavljamo kratak spisak izraza i reči na koje možete da naiđete tom prilikom kada se budete “ačili“, odnosno zezali, sa njima.
“Vid’ je kakve je bakandže obula!“ – Bakandža je tvrda cipela, odnosno cokula.
“Kibicovati“ – To znači udvarati se. Sigurno ste čuli da neko kaže “Kibicovao sam je odmah!“, danas bi tu rečenicu u bukvalnom smislu preveli: “Odmah sam bacio oko na nju.“
“Đilkoš“ – Verujemo da ova reč i nije toliko nepoznata. Označava osobu koja je danguba, kavgadžija, neradnik…
“Deder“ – Ovu reč često vezujemo za Bosnu, ali je veoma živa i u Vojvodini, u najužem smislu označava reč “hajde“.
“Lotre“ – Za lotre se nema šta dodavati osim da ispod njih ne valja prolaziti, jer kako kažu, bije maler. Ova reč označava merdevine.
“Andrak“ je đavo, a da žene teraju muža u “andrak“ najčešće možete čuti onda kada same moraju da okače “firange“.
“Firange“ su zavese.
“Kerebečiti se“ – Ovo je veoma važan izraz jer danas svi to radimo veoma često. Govori o tome da se neko pravi važan.
“Drtina“ – Izraz koji predstavlja staru i zapuštenu osobu.
“Opraviti se“ – Reč koju koristimo kada želimo da kažemo da smo se doterali, međutim, stariji za istu priliku upotrebljavaju i “nacifrati se“.
“Nemoj da me muntaš!“ – Uuu, koliko puta ćete čuti ovu frazu u seoskim kafanama i raznim prepirkama. Muntati zapravo označava pojam varati i najčešće se izgovara nekom “špiclovu“, tj. prepredenoj osobi.
Ih… koliko različitih naziva za iste pojmove ima, pravo je čudo da uvek uspemo da se sporazumemo…
Ove redove simbolično završavamo sa rečju “šlus“, a na vama ostaje da sami porazmislite šta to znači.
Preuzmite android aplikaciju.
