Добродошли у Нови Сад, град у којем понекад можете и да измислите неку нову реч у случају да нисте сигурни како се она заправо изговара.
Наше баке и деке некада нису имали луксуз звани интернет који ми у савременом свету сваки дан употребљавамо, а понекад и злоупотребљавамо.
Дакле, пре неколико деценија моја бака није могла да укуца на ‘’Google’’-у да ли се каже фризер или флизер, него брале, ако је она разумела флизер, флизер ће и да буде.
Стари људи са добрим намерама и погрешним вокабуларом временом су долазили до сазнања да многе од речи које користе у свакодневном говору заправо не постоје у нашем језику, али…
Када годинама језик преламате на истом месту, веома је тешко исправити се и одједном почети другачије изговарати одређене појмове, а и зашто би?
Па свима је јасно да се “тепик“ налази на поду скоро сваке просторије у нашим домовима и да мора редовно да се усисава.
И заиста… Није било дилеме шта бака хоће од мене када викне: “Дижи ноге горе да усисам “тепик“, по цео дан само гледаш у тај “компљутер“.
Да се не лажемо, нама је то било неизмерно симпатично, поготово када би се разљутила због тога што јој се, без икакве зле намере разуме се, понекад смејемо.
У нашој престоници и другим урбаним местима у Србији, ретко можемо наићи на неког ко још увек овако прича, међутим, ми Новосађани свугде идемо полако, па се тако код нас овакав начин говора још увек није искоренио, поготово у околним новосадским селима.
Широм целе Војводине равница је начичкана ниским кућама. Они који су имали среће, велико имање и парцелу на правом месту, успели су да изграде и кућу на лакат, док су остали збијали своју кућу, тик уз комшијину, “да не буде ‘ладно“ што се каже.
Баш у таквим малим сеоцима и оазама мира надомак Новог Сада још увек свакодневно можете чути да свако прича како он ‘оће!
О менталитету наших људи најбоље говори и виц у коме полицајац зауставља Чуружанина који је мало попио и пита га куда се упутио, а он му одговара: “Ја идем ди ја ‘оћу!“
Нормално! Испред сваке од тих збијених и ушушканих кућа, налази се клупица, надалеко позната и као осматрачница!
Клупица је, подразумева се у хладу, како поподневно сунце не би украло време које може да се проведе напољу са првим комшијама.
На тој клупи ћете обично затећи људе који у “дебелом ‘ладу“ седе, одмарају и врло су заинтересовани за то “ди сте ви пошли“, а како су у целу ситуацију у селу веома упућени одмах ће вам рећи и да ли је особа код које сте кренули “коткуће“.
То вам је онај профил људи који зна где ђаво спава и од кога се увек може нешто научити. Нема интересантнијих прича него прича старијих људи које су богате маштом, а поткрепљене искуством.
Немојте се зачудити уколико вас на почетку питају чиме се бавите и колико зарађујете? Како и сами кажу, често воле одмах на почетку да завире у нечији “буђелар“ и да виде с ким имају посла.
Не верујем да постоји неко ко не зна да је “буђелар“ новачник, али поред речи које не изговарају правилно, постоји и огроман број израза који су се некада користили и које наши стари свакодневно употребљавају, а за које ми немамо појма шта представљају.
Ако мало боље размислимо, много је лакше нама застати и покушати да разумемо њих, него покушавати да променимо већ стасале људе са богатим животним искуствима.
Уколико се икада нађете у прилици да поразговарате са неким од старијих становника околних села, будите спремни да вас испрескачу толико да не знате шта да одговорите.
Ми вам, овде, остављамо кратак списак израза и речи на које можете да наиђете том приликом када се будете “ачили“, односно зезали, са њима.
“Вид’ је какве је баканџе обула!“ – Баканџа је тврда ципела, односно цокула.
“Кибицовати“ – То значи удварати се. Сигурно сте чули да неко каже “Кибицовао сам је одмах!“, данас би ту реченицу у буквалном смислу превели: “Одмах сам бацио око на њу.“
“Ђилкош“ – Верујемо да ова реч и није толико непозната. Означава особу која је дангуба, кавгаџија, нерадник…
“Дедер“ – Ову реч често везујемо за Босну, али је веома жива и у Војводини, у најужем смислу означава реч “хајде“.
“Лотре“ – За лотре се нема шта додавати осим да испод њих не ваља пролазити, јер како кажу, бије малер. Ова реч означава мердевине.
“Андрак“ је ђаво, а да жене терају мужа у “андрак“ најчешће можете чути онда када саме морају да окаче “фиранге“.
“Фиранге“ су завесе.
“Керебечити се“ – Ово је веома важан израз јер данас сви то радимо веома често. Говори о томе да се неко прави важан.
“Дртина“ – Израз који представља стару и запуштену особу.
“Оправити се“ – Реч коју користимо када желимо да кажемо да смо се дотерали, међутим, старији за исту прилику употребљавају и “нацифрати се“.
“Немој да ме мунташ!“ – Ууу, колико пута ћете чути ову фразу у сеоским кафанама и разним препиркама. Мунтати заправо означава појам варати и најчешће се изговара неком “шпицлову“, тј. препреденој особи.
Их… колико различитих назива за исте појмове има, право је чудо да увек успемо да се споразумемо…
Ове редове симболично завршавамо са речју “шлус“, а на вама остаје да сами поразмислите шта то значи.
Преузмите андроид апликацију.
