U EU u 2021. godini je 11 odsto dece patilo od materijalne deprivacije, odnosno uskraćivanja, a ključni faktori su struktura domaćinstva i nivo obrazovanja roditelja, saopštio je danas Evrostat.
Kako je navedeno, u 2021. godini je 39 odsto dece roditelja sa niskim obrazovanjem iskusilo materijalnu deprivaciju, dok je samo 4 odsto dece roditelja sa višim nivoom obrazovanja bilo u istoj situaciji.
U deset EU zemalja je više od 50 odsto dece roditelja sa niskim obrazovanjem patilo od materijalne deprivacije, a najveći procenat dece u teškoj materijalnoj situaciji je zabeležen u Rumuniji (85 odsto), Bugarskoj (83 odsto) i Mađarskoj (78 odsto).
Najmanje dece iz domaćinstava sa niskim obrazovanjem je patilo od materijalne deprivacije u Poljskoj (9 odsto) i Nemačkoj i Estoniji (po 16 odsto).
U domaćinstvima u kojima su roditelji imali više obrazovanje najveći udeo siromašne dece je zabeležen u Grčkoj (16 odsto), Bugarskoj (12 odsto) i na Kipru(10 odsto).
Najniži udeo dece koje pate od materijalne deprivacije u domaćinstvima sa tercijalnim obrazovanjem je zabeležen u Sloveniji (oko 0 odsto) i Češkoj, Švedskoj i Poljskoj (po 1 odsto).
Prema EUROSTAT-u, materijalna deprivacija dece mlađe od 16 godina se određuje u odnosu na 17 kriterijuma, među kojima su posedovanje nove odeće, dva para cipela, pristupačnost svežeg voća i povrća na dnevnom nivou, pristupačnost knjiga ili školskih ekskurzija.
Ako su zabeleženi nedostaci u najmanje 3 od 17 kriterijuma, smatra se da je dete materijalno deprivirano.
Klijenti Kredi Suis u prvom kvartalu povukli 62,5 milijarde evra iz te banke
Preuzmite android aplikaciju.
