Европска комисија (ЕК) уводи посебну агенцију која ће убудуће контролисати велике банке ради спречавања могућности легализације средстава која су нелегално стечена.
ЕК уводи нове мере у борби против “прања новца” тако што ће посебна агенција убудуће контролисати осим приватних лица и велике банке. Ово су већ шесте смернице, што говори да, иако прописи постоје, “прање пара” у Европској унији увелико се наставља.
„Наши прописи у вези са тим су међу најоштријима на свету, али се они сад морају и доследно спроводити, јер код многих земаља уније, укључујући и Немачку, није било баш превише воље и напора, новац је новац, често се не пита одакле је дошао. Чак се и неке угледне банке нису либиле да буду саучесници”, тврди потпредседник ЕК Валдис Домбровскис.
Европска повереница за финансијске услуге Мејрид Мекгинис упозорава да је “прање новца” јасна претња за грађане, за демократске институције и за читав финансијски систем. Процена је да читавих 1,5 одсто БДП-а Европске уније, а то је 133 милијарди евра, отпада на послове с “прљавим” новцем, преноси Дојче веле.
“Морају се зачепити рупе у закону које могу да користе криминалци” каже повереница и додаје да је њихов проблем увек исти, како новац стечен криминалом, на пример наркотицима, шверцом, уценом, пљачком или коцком, “увести” у легалан оптицај.
Упитан шта значи прати паре, ко то ради, како и ко га открива проф. Горан Радосављевић, директор Института ФЕФА одговара да израз „прање новца” означава процес легализације средстава која су нелегално стечена или се до њих дошло у сивој зони (сам начин стицања не мора да буде нелегалан, али рецимо нису плаћени порези). Новац се на тај начин “провлачи” кроз регуларне токове и улази у платни промет као и сваки други легалан. Овим се баве како правна тако и физичка лица.
Објашњава да новац на крају мора да прође кроз неки банкарски рачун и банке су истовремено најкритичнији корак у процесу контроле, али и најлакши. Наравно, ако постоји политичка воља да се порекло трансакција испита.
„Банка би вас, на пример, ако на рачун вашег предузећа пристиже неоубичајено велика свота новца, требало да пита за порекло, уговоре, основ плаћања и у сваком тренутку морала би да процени да ли је трансакција ризична и да је не одобри. Дакле, банке су у великој мери укључене у “прање пара” на светском нивоу и мислим да регулатива и институције у наредном периоду треба да се усредсреде на њих“ указује Радосављевић.
Преузмите андроид апликацију.
