Evropska komisija (EK) uvodi posebnu agenciju koja će ubuduće kontrolisati velike banke radi sprečavanja mogućnosti legalizacije sredstava koja su nelegalno stečena.
EK uvodi nove mere u borbi protiv “pranja novca” tako što će posebna agencija ubuduće kontrolisati osim privatnih lica i velike banke. Ovo su već šeste smernice, što govori da, iako propisi postoje, “pranje para” u Evropskoj uniji uveliko se nastavlja.
„Naši propisi u vezi sa tim su među najoštrijima na svetu, ali se oni sad moraju i dosledno sprovoditi, jer kod mnogih zemalja unije, uključujući i Nemačku, nije bilo baš previše volje i napora, novac je novac, često se ne pita odakle je došao. Čak se i neke ugledne banke nisu libile da budu saučesnici”, tvrdi potpredsednik EK Valdis Dombrovskis.
Evropska poverenica za finansijske usluge Mejrid Mekginis upozorava da je “pranje novca” jasna pretnja za građane, za demokratske institucije i za čitav finansijski sistem. Procena je da čitavih 1,5 odsto BDP-a Evropske unije, a to je 133 milijardi evra, otpada na poslove s “prljavim” novcem, prenosi Dojče vele.
“Moraju se začepiti rupe u zakonu koje mogu da koriste kriminalci” kaže poverenica i dodaje da je njihov problem uvek isti, kako novac stečen kriminalom, na primer narkoticima, švercom, ucenom, pljačkom ili kockom, “uvesti” u legalan opticaj.
Upitan šta znači prati pare, ko to radi, kako i ko ga otkriva prof. Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA odgovara da izraz „pranje novca” označava proces legalizacije sredstava koja su nelegalno stečena ili se do njih došlo u sivoj zoni (sam način sticanja ne mora da bude nelegalan, ali recimo nisu plaćeni porezi). Novac se na taj način “provlači” kroz regularne tokove i ulazi u platni promet kao i svaki drugi legalan. Ovim se bave kako pravna tako i fizička lica.
Objašnjava da novac na kraju mora da prođe kroz neki bankarski račun i banke su istovremeno najkritičniji korak u procesu kontrole, ali i najlakši. Naravno, ako postoji politička volja da se poreklo transakcija ispita.
„Banka bi vas, na primer, ako na račun vašeg preduzeća pristiže neoubičajeno velika svota novca, trebalo da pita za poreklo, ugovore, osnov plaćanja i u svakom trenutku morala bi da proceni da li je transakcija rizična i da je ne odobri. Dakle, banke su u velikoj meri uključene u “pranje para” na svetskom nivou i mislim da regulativa i institucije u narednom periodu treba da se usredsrede na njih“ ukazuje Radosavljević.
Preuzmite android aplikaciju.
